Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

ответленӗ (тĕпĕ: ответле) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
— Мӗн калама! — Саша ҫине ытарлӑн пӑхса ответленӗ мужик.

— Что и говорить! — с восхищением оглядывая Сашу, сказал мужик.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӗрарӑм ун ҫине лӑпкӑн пӑхса илнӗ, унтан, пӗрер самант шухӑшласа ларсан: — Ахаль юратма — иртерех… — тесе татӑклӑн ответленӗ.

Женщина спокойно взглянула на него и, секунду подумав, решительно сказала: — Просто любить — рано…

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Питӗ чаплӑ! — ответленӗ Фома, ун ҫине кулкаласа пӑхса.

— Славная! — сказал Фома, улыбаясь ей.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Вӗсем патне кайма кирек хӑҫан та вӑхӑт! — савӑнӑҫлӑн ответленӗ Ухтищев.

— К ним никогда не поздно! — весело воскликнул Ухтищев.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унтан, пӑртак чӗнмесӗр тӑрсан: — Епле кӑна пурнӑп та-ха, — тесе, хӑйне хӑй шӑппӑн ӗненӳсӗр ответленӗ.

И, помолчав, ответил тихо и неуверенно: — Еще как проживу…

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унтан: — Эпӗ — ко-окетка темен… — тесе, сӑмаха тӑсараххӑн ответленӗ.

Протянул: — Я не сказал — ко-окетка…

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Пӗчӗкҫӗскер кӑна… сарӑскер… — сӳрӗклӗн ответленӗ Любовь.

— Маленькая такая… желтая… — неохотно сказала Любовь.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ахаль… — тӗксӗммӗн ответленӗ Любовь.

— Так… — хмуро сказала Любовь.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Вулатӑп… — лӳпперрӗн ответленӗ хӗр.

— Читаю… — уныло ответила девушка.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӗр те ӑна уҫӑ мар кулӑпа ответленӗ.

И девушка ответила ему неясной улыбкой.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Хӑнӑхатӑп… — ответленӗ Фома.

— Привыкаю… — ответил Фома.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ыттисенчен ытлашши мар пуль ӗнтӗ, — шӑмарса ответленӗ Фома, ашшӗшӗн кӳренсе.

— Не грешнее, чай, других-то, — хмуро ответил Фома, обидевшись за отца.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ҫапла… — Фома пекех шӑппӑн ответленӗ хӗрарӑм.

— Да… — так же тихо, как Фома, ответила женщина.

VI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Кайса килес, — кӑмӑлсӑр ответленӗ Фома.

— Схожу, — недовольно ответил Фома.

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Шалопай мар… каллех — ӑслӑ ҫынсем! — усаллӑн ответленӗ Фома, хӑйӗн чӑн шухӑшне хирӗҫлесех.

— Не шалопаи, а… — тоже умные люди! — злобно возразил Фома, уже сам себе противореча.

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Курас килмест! — ҫирӗппӗн ответленӗ Фома.

— Терпеть не могу! — твердо ответил Фома.

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Пӗрре вӑл хӑйӗн ҫакӑн пек сӑнанисем ҫинчен хреснашшӗне пӗлтерсен, лешӗ: — Мӗнле пултӑр тата? Суту-илӳ вӑрҫӑпа пӗрех, азартлӑ ӗҫ. Укҫашӑн кӗрешеҫҫӗ, укҫара — чун… — тесе ҫеҫ ответленӗ.

Когда он сообщил крестному свое наблюдение, старик сказал: — А как же? Торговля-всё равно, что война, — азартное дело. Тут бьются за суму, а в суме — душа…

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Унтан ҫавӑнтах: — Аслӑрах, анчах унран каярах… — тесе, тепӗр сасӑпа каланӑ пек, хӑйне хӑй ответленӗ.

И тотчас же сам себе, но как бы другим голосом ответил: «Умнее, но — хуже…»

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фома ӑна кулӑпа ҫеҫ ответленӗ, хӑйӗн ӑшӗнче вӑл ун ҫинчен: — Ӑслӑ мур… аттерен ӑслӑрах… — тесе шухӑшланӑ.

Фома ответил ему улыбкой и подумал про себя: «А умен… умнее отца-то…»

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Юрать… — ответленӗ ашшӗ.

— Можешь…— ответил отец.

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех