Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

кан сăмах пирĕн базăра пур.
кан (тĕпĕ: кан) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ӗнер ҫапла, кан патне ҫитнӗ те, халтан кайнипе йӑванса кайнӑ.

И, добравшись до кана, свалился в полном изнеможении.

XVII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Кӗтӳ ачи кан ҫине сарса хунӑ ашӑк ҫинче выртать.

Пастушок лежал на цыновке, разостланной на кане.

XVI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Помещик тӑванӗсем кан ҫинче лараҫҫӗ.

Родственники помещика сидели на кане.

XVI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Кан ҫине хур.

Клади на кан.

XVI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Помещик ҫуртӗнче пурте ҫывӑрса пӗтсен, кӗтӳ ачи кан ҫинчен сиксе тӑчӗ, вӑрттӑн картиш урлӑ чупса каҫрӗ, шӑппӑн ҫеҫ алӑка хупрӗ те каланӑ вырӑна чуптарчӗ.

Когда в помещичьем доме все уснули, пастушок вскочил с кана, крадучись перебежал двор, тихо отпер калитку и отправился в назначенное место.

XVI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вӑл ыйхине ҫухатнӑ, кан ҫинчен тӑра-тӑра ларса, кантӑк патне пынӑ, хӑра-хӑра хӑйӗн пушӑ картишнелле пӑхнӑ.

Он окончательно потерял сон, то и дело поднимался с кана, приникал к окну и смотрел со страхом на свой пустынный двор.

XVI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Эсӗ те кан, Ай-чжэн, мӗскӗн хӗрӗм.

Ты, Ай-чжэн, поди отдохни, бедняжка.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ҫак кан ҫинче Ян Братишка икӗ хутчен хисеплӗ хӑна пулнӑ, халь вӑл ун умӗнче, айӑпа кӗнӗ ҫын суд умӗнче тӑнӑ пек тӑрать.

Того самого, на котором Братишка Ян дважды был почетным гостем и перед которым стоял сейчас, как преступник на суде.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Хань Лао-лю мӑнкӑмӑллӑн кӑнтӑр енчи кан хӗррине сарӑлса ларчӗ.

Хань Лао-лю величественно воссел на край южного кана.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вӑл кан ҫине тӳнсе кайрӗ, ӳкнӗ май сӗтеле йӑвантарса ячӗ.

Она запрокинулась на кан и, падая, с грохотом перевернула столик.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ай-чжэн хӑнана ӑшӑ кулӑпа кан патӗнче кӗтсе тӑрать.

Ай-чжэн с улыбкой поджидала гостя возле кана.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вӑл питех те кӑмӑллӑ сӑнпа Ян Братишка ҫине пӑхса илчӗ, кан хӗррине ҫыпӑҫуллӑн пырса ларчӗ, кӑкшӑм илчӗ те хӑвӑрттӑн кӑна куркине тултарчӗ.

Бросив нежный взгляд на Братишку Яна, она грациозно опустилась на край кана, взяла кувшинчик и проворно наполнила до краев чашку гостя.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Кан ҫине ларма Ян Братишка хӑюлӑх ҫитереймерӗ: ку кил хуҫине кӑмӑлланине пӗлтерет.

Сесть на кан Братишка Ян не решился: это значило проявить дружеские чувства к хозяину дома.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Кан ҫине курӑкран тунӑ ҫуллахи чӑпта сарса хунӑ.

Кан был застелен летней цыновкой из трав.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Кан ҫине йӑванса кайрӗ те урӑх тӑраймарӗ.

Упала на кан, и уж не встала больше.

ХIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вӑл кан тӑрӑх аллисемпе хыпашласа пычӗ, Сяо Сяна тупсан, ҫурма сасӑпа: — Хань Лао-лю ҫын мар, ҫын мар!.. Вӑл тамӑк князӗ. Вӗлерӗр ӑна, ҫынсене хӑрушӑ влаҫ аллинчен хӑтарӑр! — терӗ.

Она пошарила руками по кану и, нащупав Сяо Сяна, вполголоса заговорила: — Этот Хань Лао-лю не человек, не человек!.. Это сам князь преисподней. Убейте его, освободите людей из-под страшной власти!

ХIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Унтан васкаса ҫаннипе кан хӗррине шӑлса тасатрӗ те, хӑнана ларма сӗнчӗ:

Потом суетливо вытерла рукавом край кана и заботливо пригласила:

ХIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Кан ҫинче Бай Юй-шаньӑн хура кӗпи выртать.

На кане лежала черная рубашка Бай Юй-шаня.

XI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вӑл хӗвелтухӑҫ енчи пӳлӗмне кӗчӗ, лампа ҫутрӗ, лачкам йӗпе тумтирӗсене хывса типӗтме кан ҫине сарса хучӗ, вара ҫаппа-ҫарамасах кухньӑна таврӑнчӗ.

Муж прошел в восточную комнату, зажег лампу, снял мокрую одежду, разложил сушить на кане, а сам нагишом вернулся в кухню.

XI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Упӑшки час таврӑнмасан, Дасаоцза ӑна кан ҫинче ларса, е кухньӑри ӗҫсемпе аппаланса кӗтсе илнӗ.

Если муж долго не возвращался, Дасаоцза поджидала его, сидя на кане или возясь по хозяйству в кухне.

XI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех