Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Натка (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Хӑюллӑ та харсӑр, ҫирӗп шухӑш-кӑмӑллӑ Натка вара Сашӑна питӗ килӗшрӗ.

Очень нравилась Натка, смелая, решительная, волевая.

Вунулттӑмӗш сыпӑк // Михаил Юрьев. Смирнов В.И. Саша Чекалин: повесть. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1960. — 340 с.

Натка вӗсенчен ӑҫталла каймаллине ыйтрӗ те малалла утрӗ.

Натка спросила у них дорогу.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Никам пырса кӗмен пушӑ вырӑн хыҫӗнче йывӑр акшар пӗлӗчӗ сирӗлсе кайсан, Натка умӗнче вӗрҫӗнӗ, тӗлӗнмелле ҫутӑ ҫурт ялтӑртатса ларнине курчӗ.

Когда тяжёлое известковое облако разошлось, позади глухого пустыря засверкал перед Наткой совсем ещё новый, удивительно светлый дворец.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Натка унта хытӑ кӗрӗслетнине илтрӗ те, кӗтес хыҫнелле ҫаврӑнсан, тусан пӗлӗчӗ айне пулнӑ тин кӑна ҫӗмӗрсе пӑрахнӑ кивӗ часавай ҫӗмрӗкӗсене курчӗ.

Тут Натка услышала тяжёлый удар и, завернув за угол, увидала покрытую облаками мутной пыли целую гору обломков только что разрушенной дряхлой часовенки.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Карса хуман чӳрече витӗр пӗр лутра ҫуртра Натка вӑшт пӑхса илчӗ те, пӗр ватӑ карчӑк, радио итлемеллине хӑлхисем ҫине тӑхӑнтартса лартса, темӗскере пит те тимлесе итлесе ларнине, тата вӑл итлеме пӑрахма пултарайманни сӗтел ҫинче ларакан сахӑр хумалли патнелле кармашакан пӗчӗк ачана аллипе юнаса ларнине курчӗ.

Мельком заглянула Натка в незавешенное окошко низенького домика и увидала, как старая бабка, нацепив радионаушники, внимательно слушает и отчаянно грозит догадливому малышу, который смело лезет на стол к сахарнице.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Натка вӗсем хыҫҫӑн ҫав хӑй пӗлмен тӑкӑрлӑка кӗрсе кайнине хӑй те асӑрхаймарӗ.

Незаметно для себя Натка свернула за ними в тот совсем незнакомый переулок.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Натка площадь ҫине тухрӗ те, трамвая кӗтмесӗрех ҫуран кайрӗ.

Натка вышла на площадь и, не дожидаясь трамвая, потихоньку пошла пешком.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Анчах вӗсем пӗрне пӗри хытӑ чуп туса уйрӑлсан, Сергей вакун ҫинче чӳрече патне пырсассӑн, Натка ӑна юлашкинчен мӗн те пулин ҫирӗп те ӑшӑ сӑмах кӑшкӑрасшӑн пулчӗ.

Но когда они крепко расцеловались и Сергей уже изнутри вагона подошёл к окну, Натке вдруг захотелось напоследок крикнуть ему что-нибудь крепкое и тёплое.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Серёжа! — ерипентерех чӗнчӗ ӑна Натка.

— Серёжа! — негромко позвала его Натка.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Анчах Натка нимрен ытла ҫакӑнтан тӗлӗнчӗ: Сергей хурланчӑк салхуллӑ пулман, нимен чӗнмесӗр ларман вӑл, пӗртте пӗччен пулман.

Но что поразило Натку — это то, что он был не угрюмый, не молчаливый и вовсе не одинокий.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Ыранах килелле, — татса хучӗ хӑй ӑшӗнче Натка.

Завтра же домой, — подумала Натка.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Тӑватӑ сехетчен Натка телефонпа шӑнкӑртаттарассине кӗтрӗ, анчах унӑн пуҫӗ ыратакан пулнипе вӑл урама тухрӗ.

До четырёх часов Натка ждала звонка, но потом у неё заболела голова, и она вышла на улицу.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Ирхине Натка вунӑ сехетре кӑна вӑранчӗ.

Наутро Натка проснулась только в десять.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Тете! — хӑранӑ пекех кӑшкӑрса ячӗ Натка.

— Дядя! — почти испуганно вскрикнула Натка.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Халь мар, — терӗ Натка именсе, — эсӗ эпир машина ҫине ларнӑ чухне тивертрӗн.

— Не сейчас, — смутилась Натка, — это ещё когда мы в машину садились.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Тете! — ӑна ҫанӑран туртса, сӑмахне пӳлчӗ Натка.

— Дядя, — дёргая его за рукав, перебила Натка.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Натка варринче ларать.

Натка сидела посередине.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Тете! — сыхлана пуҫланӑ Натка сасартӑк ӑна чарчӗ.

— Дядя, — перебила сразу насторожившаяся Натка.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Эсӗ ӑна пӗлетӗн-и? — хӗпӗртесе каларӗ Натка.

А ты его знаешь? — обрадовалась Натка.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Сережа, — терӗ вара Натка, унпа юнашар ларса, унӑн аллине чӑмӑртаса, — пирӗн Хӗрлӗ ҫар тӗнчере чи вӑйсӑрри мар тени тӗрӗс вӗт вӑл? — терӗ.

— Серёжа, — сказала тогда Натка, присаживаясь рядом и тихонько сжимая его руку, — ведь это же правда, что наша Красная Армия не самая слабая в мире?

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех