Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

La (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
«Vous êtes une habitante de Moscou? — терӗм эпӗ ӑна; вӑл ҫирӗплетсе каланӑ хыҫҫӑн малалла тӑсрӑм: — еt moi, je n'ai encore jamais fréquenté la capitale, — ҫаксене каланӑ чух эпӗ уйрӑмах frеquenter сӑмах вӑйӗ ҫине шантӑм.

«Vous êtes une habitante de Moscou? — сказал я ей и после утвердительного ответа продолжал: — Et moi, je n’ai encore jamais fréquenté la capitale», — рассчитывая в особенности на эффект слова «fréquenter».

XXI сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Анчах вӑл часах хӑйне хӑй алла илчӗ те: «Ne faites donc pas la prude, ан ухмахлан, ну ман ҫине урӑхларах пӑх ӗнтӗ; ыттисем ҫакна хӑйсене чыс туни вырӑнне хунӑ пулӗччӗҫ», — тесе утса пычӗ; унтан вӑл мана алӑран тытрӗ, эпӗ ӑна картах туртса илтӗм:

Но он скоро нашелся, подошел ко мне и, сказавши: «Ne faites donc pas la prude, не дурачься, ну, посмотри же на меня не так; другие за счастье поставили бы себе…», он взял меня за руку; я ее отдернула.

Вӑрӑ чакак // Леонид Агаков. Герцен А. И. Вӑрӑ чакак: повеҫсем; Леонид Агаков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 104 с. — 3–29 с.

— Паллах ӗнтӗ, ун пек хӗрарӑм киревсӗр пулнӑ пулӗччӗ; телее, — терӗ малалла славянин, — la femme emancipee пирӗн патра шырамалла мар, тата ытти ҫӗрте те шырама кирлех мар-и тен, — ӑна пӗлместӗп.

— Конечно, такая женщина была бы урод; и по счастию, — возразил славянин, — не у нас надобно искать la femme emancipee, да и вообще надобно ли ее где-нибудь искать — я не знаю.

Вӑрӑ чакак // Леонид Агаков. Герцен А. И. Вӑрӑ чакак: повеҫсем; Леонид Агаков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 104 с. — 3–29 с.

Ыран ирхине вара — finifa la comedia.

А завтра утром — finita la comedia.

Эпилог // Гаврил Молостовкин. Войнич, Э. Пӑван: роман / вырӑсларан Г.Молостовкин куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 284 с.

— N`est се раs terrible, la triste besogne, que nous faisons?

— N'est ce pas terrible la triste besogne, que nous faisons?

16 // Василий Алагер, Стихван Шавли. Толстой Л.Н. Севастополь калавӗсем: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1942. — 238 с.

— Ne sortez pas de la ligne, a vos places, sacre nom… — кӑшкӑрать французсен капралӗ, салтаксем вара кӑмӑлсӑрланса саланса пӗтеҫҫӗ.

— Ne sortez pas de la ligne, a vos places, sacre nom… — кричит французский капрал, и солдаты с видимым неудовольствием расходятся.

16 // Василий Алагер, Стихван Шавли. Толстой Л.Н. Севастополь калавӗсем: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1942. — 238 с.

— Раrсе que c`est une giberne d`un regiment de la garde, Monsieur, qui porte l`aige imperial.

— Parce que c'est une giberne d'un regiment de la garde, monsieur, qui porte l'aigle imperial.

16 // Василий Алагер, Стихван Шавли. Толстой Л.Н. Севастополь калавӗсем: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1942. — 238 с.

La, mistour, — терӗ тепӗр хут исландецсенчен пӗри хӑранӑ cасӑпа.

— Ja, mistour, — повторил один из исландцев явно испуганным голосом.

XV сыпӑк // Куҫма Чулкаҫ. Жюль Верн. Ҫӗр варрине анса курни: роман. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1947. — 228 с.

Унӑн Ретц кардинал аса илекен — le terreble don de la tamiliarite — текен хӑйне евӗр пултарулӑх пулнӑ.

Она обладала тем великим даром «обиходности» — Lе tеrriblе don dе lа familiaritе, о котором упоминает кардинал Ретц.

XXXVI // Николай Сандров. Тургенев И.С. Ҫурхи шывсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1952. — 142 с.

Зоя Никитишна, пире Нидермеерӑн La lac-не юрласа парӑр-ха.

Зоя Никитишна, спойте нам: «Le lac» Нидермейера.

XV // Михаил Рубцов. Тургенев И.С. Умӗн: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 160 с.

— «La dernière pensée» de Weber юрать-и? — ыйтрӗ Зоя.

— «La derniére pense» de Weber? — спросила Зоя.

IV // Михаил Рубцов. Тургенев И.С. Умӗн: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 160 с.

C`est de la meme famile.

C’est de la meme famille.

XXIV // Феофан Савиров. Тургенев И.С. Ашшӗсемпе ывӑлӗсем: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 206 с.

«Энерги кирлӗ», тенӗ ун пек чухне: «l`energie est la premiere qualite d`un homme d`etat» тенӗ пулин те, ялан пекех, ухмаха тӑрса юлнӑ, кашни кӑшт опытлӑ ҫынах ун ҫине утланса ларнӑ.

«Энергия необходима, — говаривал он тогда, — l’energie est la premiere qualite d’un homme d’etat»; а со всем тем он обыкновенно оставался в дураках и всякий несколько опытный чиновник садился на него верхом.

XII // Феофан Савиров. Тургенев И.С. Ашшӗсемпе ывӑлӗсем: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 206 с.

Белецкий, вечеринкӑна чипер, йӗркеллӗ ирттерме тӑрӑшса, пӗр чарӑнми пакӑлтатрӗ, хӗрсене чихирь ӗҫтерттерчӗ, вӗсемпе кӗрмешрӗ тата Оленина пӗрмаях французла Марьяна маттурлӑхӗ ҫинчен, ӑна «сирӗн», la vôtre, тесе вырнаҫусӑр сӑмахсем каларӗ, хӑй мӗн тунине тума сӗнчӗ.

Белецкий, стараясь поддерживать приличие вечеринки, не переставая болтал, заставлял девок подносить чихирь, возился с ними и беспрестанно делал Оленину неприличные замечания по-французски о красоте Марьянки, называя ее «ваша», la vôtre , и приглашая его делать то же, что он сам.

XXV // Иван Васильев, Григорий Краснов-Кӗҫӗнни. Толстой, Лев Николаевич. Казаксем: повесть; вырӑсларан И.С. Васильевпа Г.И. Краснов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1956. — 3–136 с.

A la guerre, comme a la guerre!

A la guerre, comme а la guerre!

XXIV // Иван Васильев, Григорий Краснов-Кӗҫӗнни. Толстой, Лев Николаевич. Казаксем: повесть; вырӑсларан И.С. Васильевпа Г.И. Краснов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1956. — 3–136 с.

— Vive la Bulgarie, vive la repuвligue des Balcans! — тесе кӑшкӑрчӗ Фратю господин.

— Vive la Bulgarie, vive la republique des Balcans! — крикнул господин Фратю.

XIV. Силистра-Йолу // Илпек Микулайӗ. Вазов Иван. Пусмӑрта: роман; вырӑсларан Микулай Илпек куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1964. — 464 с.

Пӗлтӗр хӗлле чи ҫывӑх пӗлӗш ҫамрӑксем кӑна пухӑнсан час-часах тӑвакан япала та питӗ лайӑхчӗ; ик хваттерти рояле те пӗр ҫӗре тӗксе лартаҫҫӗ; ҫамрӑксем, шӑпа ярса, икӗ хора пайланаҫҫӗ, кил хуҫисене, хире-хирӗҫ туса, пӗрне — пӗр рояль, теприне — тепӗр рояль патне лартаҫҫӗ; кашни хор хӑйӗн примадонни хыҫне тӑрать те пӗр вӑхӑтрах: Вера Павловна хӑй хорӗпе «La donne é mobile», Катерина Васильевна хорӗпе: «Давно отвергнутый тобою» юрӑсене, е Вера Павловна хӑйӗн хорӗпе Беранжен Лизетти юррине, Катерина Васильевна хӑй хорӗпе «Еремушка ҫинчен хунӑ юррине» юрлаҫҫӗ.

Недурен был эффект выдумки, которая повторялась довольно часто в прошлую зиму в домашнем кругу, когда собиралась только одна молодежь и самые близкие знакомые: оба рояля с обеих половин сдвигались вместе; молодежь бросала жребий и разделялась на два хора, заставляла своих покровительниц сесть одну за один, другую за другой рояль, лицом одна прямо против другой; каждый хор становился за своею примадонною, и в одно время пели: Вера Павловна с своим хором «La donna é mobile», а Катерина Васильевна со своим хором «Давно отвергнутый тобою», или Вера Павловна с своим хором какую-нибудь песню Лизетты из Беранже, а Катерина Васильевна с своим хором «Песню Еремушке».

XXII // Николай Сандров, Владимир Садай. Чернышевский, Николай Гаврилович. Мӗн тумалла?: роман; вырӑсларан Николай Сандров, Владимир Садай куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1957. — 495 с.

— Мon сhеr, — терӗм эпӗ ӑна, хӑй калаҫнӑ пекрех калаҫма тӑрӑшса:— Le meprise les femmes pour ne раs les atmer, car autrement la vie serait Un metodrame trop ridicule.

— Mon cher, — отвечал я ему, стараясь подделаться под его тон, — je méprise les femmes pour ne pas les aimer car autrement la vie serait un mélodrame trop ridicule.

Майӑн 11-мӗшӗ // Николай Пиктемир, Нестор Янкас. Михаил Лермонтов. Пирӗн вӑхӑтри герой. Н. Пиктемирпа Н. Янкас куҫарнӑ. Шупашкар: Чӑвашкӗнекеиздат, 1964

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех