Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Мишка (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ҫак чавсанай хыҫӗнчи ҫерем ҫинче Мишка Квакин ушкӑнӗнчи ачасем картла выляса лараҫҫӗ.

Позади часовни, на ромашковой поляне ребята из компании Мишки Квакина играли в карты.

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

Паян тумалли ӗҫсем татах пурччӗ-ха, анчах чи кирлӗ ӗҫ вӑл — Мишка Квакин патне халех, пӗр тӑхтамасӑрах ультиматум ҫырса ярасси.

Работы на сегодня было еще немало, но, главное, сейчас надо было составить и отослать Мишке Квакину ультиматум.

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

— Горизонтра Мишка Квакин курӑнчӗ! — хыттӑн пӗлтерчӗ бинокльне пӑхса лараканни.

— На горизонте показался Мишка Квакин! — громко доложил наблюдатель.

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

Мишка Квакинпа «Фигура» хӑтланнӑ.

— Это работал Мишка Квакин и «Фигура».

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

— Астӑватӑн-и, Мишка Крюковсен картишӗнчи нӳхрепре пӗр темле уксах ҫын пурӑнатчӗ.

— Помнишь, во дворе, в подвале, где живет Мишка Крюков, жил какой-то хромой.

Чукпа Гек // Михаил Рубцов. Гайдар, Аркадий Петрович. Ман юлташсем: калавсем; вырӑсларан М. Рубцов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1953. — 158 с. — 105–140 с.

Ҫапла старик пӗр кашкӑра, тепӗр кашкӑра, виҫҫӗмӗш кашкӑра вӗлерет, хӑй ҫаплах: — Мишка, Мишка, алӑка тытса тӑр-ха… — тет.

Так убил одного волка, и другого, и третьего, все время приговаривая: — Миша, Миша, подержи!

Тӑхаллӑ упа // Гаврил Молостовкин. Пришвин М.М. Ылтӑн ҫаран: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1951. — 200 с. — 43 с.

Кашкӑрсем алӑка тапӑнаҫҫӗ, старик чӳречерен кашкӑрсене тӗллет, хӑй ҫаплах: — Мишка, Мишка, алӑка тытса тӑр-ха! — тет.

Волки лезут на дверь, а старик выцеливает волка в окно и повторяет: — Миша, Миша, подержи!

Тӑхаллӑ упа // Гаврил Молостовкин. Пришвин М.М. Ылтӑн ҫаран: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1951. — 200 с. — 43 с.

Старик ҫакна курса стена ҫинчен винтовкине илнӗ те упана: — Мишка, Мишка, алӑка тытса тӑр-ха! — тенӗ.

Старик, поняв это дело, снял винтовку со стены и говорит: — Миша, Миша, подержи!

Тӑхаллӑ упа // Гаврил Молостовкин. Пришвин М.М. Ылтӑн ҫаран: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1951. — 200 с. — 43 с.

Мишка тӳсӗмне ҫитерчӗ, хуҫалӑхри ӗҫсемпе хуторти улшӑнусем ҫинчен ним пулман пек лӑпкӑн калаҫса кайрӗ.

У Михаила хватило выдержки, и он спокойно заговорил о хозяйстве, о происшедших в хуторе переменах.

VI // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Эппин, савӑнӑҫпа сана, — кӑштах тӑрӑхласа чӑртмаххӑн тавӑрчӗ Мишка.

— С радостью тебя, — сдержанно и чуть насмешливо ответил Мишка.

VI // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Мишка, Мишаткӑпа Полюшка ҫывӑрса выртакан кравать ҫинелле пӑхса, вӗсем тикӗссӗн сывланине итлесе ларчӗ, шӑпрах сасӑпа каларӗ:

Мишка посмотрел на кровать, где спали Мишатка с Полюшкой, прислушался к их ровному дыханию, понизив голос, ответил:

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Юранӑ пулсан та, ҫавах эпӗ сан пиччӳпе пӗр йӑвара пурӑнас ҫукчӗ, — хиврен каласа хучӗ Мишка.

— Ежли б и можно было, все одно я жить с твоим братцем под одной крышей не стал бы, — резко заявил Мишка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Вӑл кӑштах чӗнмесӗр тӑчӗ те Мишка ҫав тери юратакан юмарт кулӑпа йӑлкӑшса ейӗлчӗ.

Она помолчала немного и с тихой улыбкой, которую так любил Мишка, сказала.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Контрӑнни, акӑ мӗнле юн вӑл! — терӗ те шӑппӑн Мишка, сӗтел хушшинчен тӑрса тухрӗ.

— Контровая, вот какая! — глухо сказал Мишка и встал из-за стола.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Мишка арӑмӗ ҫине шиклӗн пӑхса илчӗ, сӑнӗ шуралса кайрӗ.

Мишка испуганно посмотрел на жену, побледнел:

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Начар апла, — хаш! сывласа илчӗ Мишка.

— Дело плохое, — вздохнул Мишка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Яшку тӑвар каламан сан, майра хуҫа, — терӗ пӗринче Мишка, каҫхи апата ларсан.

Однажды вечером Мишка за ужином сказал: — Щи у тебя несоленые, хозяйка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Пуҫланасса ку Мишка Прохор умӗнче Григорий ҫинчен сӑмах тапратнӑ кунран пуҫланчӗ те, ҫав пӗчӗк харкашу ҫаплах манӑҫа тухса пӗтмерӗ.

Началось это с того памятного дня, когда он в присутствии Прохора завел разговор о Григории, да так эта небольшая размолвка и не забылась.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Мишка стариксемпе арантарах йӳнеҫкелерӗ-ха, килӗнче, акӑ, халлех ҫав тӑвар пирки Дуняшкӑпа хытах хирӗҫсе илме тиврӗ.

Со стариками Мишка кое-как договорился, но зато дома, и опять-таки из-за соли, вышел у него с Дуняшкой крупный разговор.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Тӑварне ӑна пирӗн рабочисем каллех кирлӗ чухлех кӑларӗҫ-ха, унччен халь Маныча лавсем кӑларса ямалла пулать-тӑр, — асӑрханса сӗнчӗ Мишка.

— Соли наши рабочие скоро новой нароют, а пока можно на Маныч послать подводы, — осторожно посоветовал Мишка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех