Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

ваҫка сăмах пирĕн базăра пур.
ваҫка (тĕпĕ: ваҫка) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Вӑл каялла килнӗ чухне Женька калаҫатчӗ, Ваҫка питӗ тимлӗн, ӗҫлӗ ҫын пек итлет.

Когда он вернулся, говорил Женька, а Васька слушал со вниманием и деловито.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Чуп-ха, типӗрех туратсем тупса кил, — хушрӗ Ваҫка Серёжӑна.

— Сбегай, — велел Васька Сереже, — поищи сухого — подбросить…

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Пӗрре кӑтарт-ха эсӗ инкӳне, текех ан вӑрҫтӑр вӑл сана, — канаш пачӗ Ваҫка.

— А тетку поставь на место, и все, — посоветовал Васька.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Шкултан, хуть те мӗн пулсан та, санӑн пурпӗрех вӗренсе тухас пулать, — хӑй отличник пулнӑ пек малалла каларӗ Ваҫка тата кунсӑр пуҫне вӑл хӑйне ҫак вӑхӑтра Женькӑран пӗр пилӗк-ултӑ ҫул аслӑрах туйрӗ пулмалла.

— Школу, как ни думай, кончать придется, — продолжал Васька таким тоном, словно он был круглый отличник и старше Женьки по крайней мере на пять классов.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ваҫка Женькӑна: — Санӑн пуласлӑху ҫинчен калаҫар-ха, — терӗ.

Васька сказал Женьке: — Поговорим про твое будущее.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Хӑйӗнчен кӗҫӗннисем умӗнче Женька хӑйне Ваҫка пек мӑнкӑмӑллӑ тыткаламасть, вӗсемпе хуть те мӗнле вӑйӑ та вылять: вӑрҫӑлла-тӑк — вӑрҫӑлла, милиционерла-тӑк — милиционерла, лотолла пулсан — лотолла.

Перед младшими Женька не задается, как Васька, — охотно играет с ними во что угодно: в войну так в войну, в милиционеров так в милиционеров, в лото так в лото.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Пысӑкӑшпе те, вӑйпа та Ваҫка Женькӑран иртсе кайнӑ.

А по росту и по силе Васька даже обогнал Женьку…

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Малта Серёжа пырать, аллипе вӑл велосипед рульне йӑтнӑ; Ваҫка рамине йӑтса пырать, Женька икӗ кустӑрмине хулпуҫҫисем ҫине хунӑ; шӑнкӑравӗ — Лидӑра; чи хыҫалти — Шурик, вӑл кустӑрма пралукӗсене ывӑҫласа тытнӑ та вӗттӗн-вӗттӗн вӗтӗртеттерсе утать.

Впереди шел Сережа, он нес велосипедный руль; Васька нес раму, Женька — два колеса, на каждом плече по колесу; Лида — звонок; а сзади семенил Шурик с пучком велосипедных спиц.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Кашт тӑрсан Ваҫка: — Халӗ эпӗ вӗренетӗп, — терӗ, Серёжа унпа хавасах килӗшрӗ, — Ваҫкӑшӑн вӑл тем пама та хатӗр.

Потом Васька сказал: — Теперь я, — и Сережа с удовольствием уступил ему место, он все готов был сделать для Васьки.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Лида: — Икӗ хыткукар! — тесе сас кӑларчӗ ҫеҫ, Ваҫка: — А эсӗ харам-пыр!» — тесе те хучӗ.

Лида пискнула было: — Две жадины! — А ты — паразитка, — ответил Васька.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Сасартӑк хӑйсен карти патӗнче Ваҫка курӑнса кайрӗ.

Как вдруг за своим плетнем появился Васька.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ҫавӑнпа тӑкӑрлӑка Ваҫка ячӗпе хисеплеҫҫӗ те ӗнтӗ.

Потому и переулок был назван Васькиным именем.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Карта тытнӑ вӗҫӗ унӑн Тимохин пахчи патне тухать, Ваҫкӑпа Шурикӗн амӑшӗсем иккӗшӗ те, кунта, ҫатан карта урлӑ каҫса, ҫемҫе ҫерем ҫине таса мар шыв тӑкаҫҫӗ пулин те, кунти чи паллӑ ҫын Ваҫка иккенне пурте пӗлеҫҫӗ.

И хотя тупым концом он упирался в тимохинский огород, и две матери — Васькина и Шурикина — равноправно выплескивали из-за своих плетней мыльные помои на кудрявую травку, — но никто ведь не усомнится в том, что первый человек в этих местах — Васька.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Виҫ кустӑрмаллине ан туян, — канаш пачӗ Ваҫка.

— Трехколесный не бери, — посоветовал Васька.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Туянатӑп тесе шантарчӗ-и, — ыйтрӗ Ваҫка, — е эсӗ ху ҫеҫ ӗмӗтленетӗн-и?

— Обещал купить, — спросил Васька, — или же просто ты надеешься?

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Ан хуйхӑр, — терӗ Ваҫка.

— Не переживай, — сказал Васька.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Манӑн хамӑн та пӗр пирус ҫеҫ юлнӑ пулас-ха, — пӗлтерчӗ Ваҫка, ҫапах та пирусне пачӗ, ӑна чӗртсе ячӗ те ҫунакан шӑрпӑкне Женька енне тӑсрӗ.

— Да у меня у самого, кажется, последняя, — сказал Васька, но все-таки папиросу дал и, закурив, протянул горящую спичку Женьке.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Ну, лайӑх ӗҫсемшӗн ӗнтӗ, — терӗ те Ваҫка кӗсйинчен лӳчӗркенсе пӗтнӗ пирус пачки кӑларчӗ.

— Ну — за хорошие, значит, дела, — сказал Васька и достал из кармана мятую пачку папирос.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Коростелева, «Таса ҫыран» директорне, — пӗлтерчӗ Ваҫка.

— На Коростелеве, директоре «Ясного берега», — сказал Васька.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Кай килне, каланӑ сана! — хӑтӑрчӗ Ваҫка.

— Поворачивай, сказано! — приказал Васька.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех