Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Андрюша (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
— Ну, тата пӑртак, Андрюша, ҫӗр часрах иртет.

— Ну, еще немножко, Андрюша, скорее ночь пройдет!

Вуниккӗмӗш сыпӑк // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Островский, Николай Аслексеевич. Тӑвӑлпа ҫуралнисем: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑвашиздат, 1937. — 268 с.

— Мӗн тӑвас-ха, Андрюша, эпӗр пӗлместпӗр-ҫке! — кӑшкӑрчӗ ӑна Леон.

— Что же делать, Андрюша, ведь мы не умеем! — крикнул ему Леон.

Вуниккӗмӗш сыпӑк // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Островский, Николай Аслексеевич. Тӑвӑлпа ҫуралнисем: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑвашиздат, 1937. — 268 с.

Андрюша, эпӗ ку…

— Андрюшка, это я…

Ҫиччӗмӗш сыпӑк // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Островский, Николай Аслексеевич. Тӑвӑлпа ҫуралнисем: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑвашиздат, 1937. — 268 с.

— Пӑрах, Андрюша!

— Брось, Андрюшка!

Улттӑмӗш сыпӑк // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Островский, Николай Аслексеевич. Тӑвӑлпа ҫуралнисем: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑвашиздат, 1937. — 268 с.

— Илтнӗ-и эсӗ Андрюша, Глушкона ляхсем персе вӗлернӗ теҫҫӗ? — терӗ унӑн тусӗ кочегар Дмитрусь, ун патне пырса.

— Слыхал, Андрюша, Глушко застрелили ляхи, — сказал, подходя к нему, его приятель, кочегар Дмитрусь.

Улттӑмӗш сыпӑк // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Островский, Николай Аслексеевич. Тӑвӑлпа ҫуралнисем: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑвашиздат, 1937. — 268 с.

— Атя, Андрюша, тула.

— Пойдем, Андрюша, во двор.

Пиллӗкмӗш сыпӑк // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Островский, Николай Аслексеевич. Тӑвӑлпа ҫуралнисем: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑвашиздат, 1937. — 268 с.

— Эй, Андрюша!

— Эй, Андрюша!

Тӑваттӑмӗш сыпӑк // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Островский, Николай Аслексеевич. Тӑвӑлпа ҫуралнисем: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑвашиздат, 1937. — 268 с.

Андрюша!…

Андрюша!..

XXVIII // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Эсӗ, Андрюша, унпа юнашар пыр вара!

— Уж ты, Андрюша, рядом с ним иди!

XXVI // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Санӑн уҫӑласчӗ пӑртак, Андрюша!

— Ты бы встряхнулся, Андрюша!

XXV // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Кирлӗ мар, Андрюша

— Не надо, Андрюша…

XXIV // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Ой, Андрюша! — терӗ амӑшӗ хуллен.

— Ой, Андрюша! — тихо воскликнула мать.

XXIV // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Амӑшӗ ӑна хӑй умӗнчен сирчӗ те, пӳлӗмелле йӑлӑнуллӑн пӑхса, Андрея ачашшӑн: — Андрюша! Эсир ан кӑшкӑрӑр ӑна! Паллах, эсир аслӑрах… — терӗ.

Она отстранила его от себя и, заглядывая в комнату, сказала Андрею просительно-ласково: — Андрюша! Вы не кричите на него! Вы, конечно, старше…

XXIII // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Андрюша мана вулама вӗрентесшӗнччӗ…

Андрюша даже грамоте хотел учить…

XXII // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Андрюша мана пит нумай ӑнланма пулӑшрӗ! — сӑмах хушрӗ амӑшӗ.

— Андрюша очень много дал мне понять! — вставила она.

XXII // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Хӑрушӑ, Андрюша! — терӗ амӑшӗ шӑппӑн.

— Страшно, Андрюша! — тихо воскликнула мать.

XXI // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Андрюша! — чӗнчӗ амӑшӗ кухньӑран.

— Андрюша! — позвала мать из кухни.

XX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Андрюша, чей ӗҫтерӗр-ха ӑна…

Андрюша, напоим его чаем…

XX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Ҫук, Андрюша, ҫынсем мӗнешкел, тетӗп эпӗ! — сасартӑк тӗлӗнсе калама тытӑнчӗ амӑшӗ.

— Нет, Андрюша, — люди-то, я говорю! — вдруг с удивлением воскликнула она.

XIX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Часах амӑшӗ ӑна: — Куҫ вӑйсӑрланчӗ манӑн, Андрюша, куҫлӑх кирлӗччӗ, — терӗ.

Скоро она заявила ему: — Глаза у меня слабеют, Андрюша, очки бы надо.

XVIII // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех