Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Карасиков (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ҫӳлтен, ту ҫинчен кая юлнӑ Ваҫҫа Бубякинпа Карасиков чупса анаҫҫӗ.

Высоко с горы, взявшись за руки, бежали опоздавшие Вася Бубякин и Карасиков.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Ваҫҫа Бубякинпа Карасиков каллех пӗр-пӗринпе вӑрҫса килӗшме те ӗлкӗрнӗ.

Уже успели Вася Бубякин и Карасиков снова поссориться и снова помириться.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Пӗлетпӗр, — терӗ кӗскен Карасиков.

— Знаем, — коротко ответил Карасиков.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Карасиков шухӑша кайрӗ.

Карасиков задумался.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Сирӗн Алька ӗнер ӑна, Эмкӑна, шывпа сапрӗ, — тесе Карасиков элеклесе пачӗ.

— А ваш Алька вчера её, Эмку, водой облил, — торжественно съябедничал Карасиков.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Васька тыт ӑна! — ҫухӑрса ячӗ Карасиков, хӑйӗн юлташӗ нимӗн те туманран ун ҫинелле ҫиленсе пӑхса илсе.

Васька, держи её! — завопил Карасиков, с негодованием глядя на хладнокровно остановившегося товарища.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Палламан ҫын ҫине пырса тухсан нимӗн тума аптӑранипе Карасиков панулмине аллинчен ӳкерчӗ те, ӑна ҫӑмӑлттай Эмине часах ярса та илчӗ.

Натолкнувшись на незнакомого человека, растерявшийся Карасиков выронил яблоко, которое тотчас же подхватила ловкая Эмине.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Унтан инҫетрен тавлашни, кӑшкӑрни илтӗнчӗ те ҫерем ҫине виҫҫӗн сирпӗнсе тухрӗҫ: иккӗшӗ вӗсенчен тахҫанах каллех ҫураҫнӑ Бубякинпа Карасиков октябреноксем, виҫҫӗмӗшӗ чӑрсӑр пушкӑрт хӗрӗ Эмине пулнӑ.

Потом ещё издалека послышался спор, крик, и на лужайку выкатились трое: давно уже помирившиеся октябрята Бубякин и Карасиков, а с ними задорная башкирка Эмине.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Карасиков вара малалла чупса кайман, Наткӑна ун ҫинчен элеклеме кайма шутланӑ та, анчах Васька Бубякин халь ҫех кӑна хӑй ҫинчен элекленӗ пирки хӑраса, элек пама кайман.

Карасиков дальше не побежал, а пошёл было пожаловаться Натке, да только раздумал, потому что Васька Бубякин и на него самого только что пожаловался.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Анчах хӗпӗртенӗ Карасиков хыҫалтан чупса ӑна виртлеме, «нӑйкӑш-мӑйкӑш!» теме пуҫласан, Алька чарӑнса тӑнӑ та Карасикова чулпа вӑрӑнтарнӑ.

Но когда обрадованный Карасиков припустился было вдогонку и закричал: «Плакса-вакса!», то Алька остановился и швырнул в Карасикова камнем.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Карасиков ун патӗнчен Алька куҫҫулӗсене юхтарса чупса кайнине курнӑ.

Карасиков, вдруг увидел, что мимо него весь в слезах пробежал Алька.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Тата ҫакна ыйтса пӗл: Карасиков хӑйӗн тутӑрне тупнӑ-и, тупман-и?

А потом узнай, нашёл Карасиков свой платок или нет.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Жуликсем! — кӳренсе ӑнлантарчӗ тахӑшне инҫех мар ларакан Карасиков.

— Жулики! — обиженно объяснял кому-то сидевший неподалёку Карасиков.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Санӑн шнурок мӗнле, Карасиков?

Как у тебя шнурок, Карасиков?

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Манӑн йӗм кантри тӑсӑлса кайнӑ та, йӗмӗ аялалла анса ларать те мӗн тумалла унта? — хурланса хирӗҫ каларӗ Карасиков.

Это оттого, что у меня шнурок оборвался и штаны вниз сползли, — обидчиво возразил Карасиков.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Эпӗ те вырӑнтан сикмӗттӗм, — терӗ парӑнасшӑн мар Карасиков.

— И я бы тоже не шелохнулся, — не уступал Карасиков.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Карасиков сӑмсипе нашлаттарса илчӗ те Алька ҫине темӗскер ыйтнӑ пек пӑхса илчӗ.

Карасиков хныкнул и вопросительно посмотрел на Альку.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Владик Карасикова ҫамкинчен шаклаттарчӗ, Карасиков сӑмах та чӗнеймерӗ, Владик таҫта кайса ҫухалчӗ.

Не успел отщёлканный Карасиков пикнуть, как озорной Владик уже исчез.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Ах, вӗл гражданин Карасиков иккен!

Ах, это вы, гражданин Карасиков!

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Унтан ҫапӑҫу хыҫҫӑн: ӑҫта кӗрсе кайнӑ-ши тӑвансем, пирӗн паттӑр Карасиков? тесе сасартӑк аса илӗттӗмӗр.

— А потом после боя вдруг вспомнил бы: а где это, братцы, наш герой Карасиков?

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех