Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Ваҫкӑпа (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Вӑл Ваҫкӑпа юнашар пычӗ, Серёжӑпа Шурик вара е хыҫалтан утрӗҫ, е, пиччен сӑн-питне пӑхса киленес тесе, мала чупа-чупа тухрӗҫ.

Он шел с Васькой, а Сережа и Шурик то держались позади, то забегали вперед, чтобы полюбоваться на дядю с лица.

Ваҫкӑпа унӑн пиччӗшӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ваҫкӑпа вӗсем кавир тӑрӑх ҫӳрерӗҫ, урайне пусмарӗҫ.

Они с Васькой ходили по половикам, на пол не ступали.

Ваҫкӑпа унӑн пиччӗшӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ваҫкӑпа Женька ҫак вӑййа хутшӑнмарӗҫ, айккине ларчӗҫ те табак туртса тӗксӗммӗн сӑнарӗҫ; анчах йӗкӗлтесе кулмарӗҫ.

Васька и Женька отказались участвовать в этой игре, сидели поодаль и, покуривая, наблюдали хмуро; но не насмехались.

Мӑн асламӑшне пытарни // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Тусанпа тӗтӗм сирӗлчӗ, шоссе ҫинче Ваҫкӑпа Женька ҫук.

Когда газ и пыль улеглись, на шоссе не было ни Васьки, ни Женьки.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Пӗррехинче Ваҫкӑпа Женька хӑйсемпе пӗрле Серёжӑна та ращана илсе кайрӗҫ.

Как-то пошли Васька с Женькой в рощу и Сережу взяли.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ваҫкӑпа Женька итлерӗҫ, ҫавӑнтанпа Серёжӑпа Шурик, пысӑккисенчен вара Лида ҫеҫ вӑрттӑн ярӑнчӗ.

Васька и Женька послушались, катались с тех пор Сережа да Шурик, да Лида каталась потихоньку от взрослых.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Карта тытнӑ вӗҫӗ унӑн Тимохин пахчи патне тухать, Ваҫкӑпа Шурикӗн амӑшӗсем иккӗшӗ те, кунта, ҫатан карта урлӑ каҫса, ҫемҫе ҫерем ҫине таса мар шыв тӑкаҫҫӗ пулин те, кунти чи паллӑ ҫын Ваҫка иккенне пурте пӗлеҫҫӗ.

И хотя тупым концом он упирался в тимохинский огород, и две матери — Васькина и Шурикина — равноправно выплескивали из-за своих плетней мыльные помои на кудрявую травку, — но никто ведь не усомнится в том, что первый человек в этих местах — Васька.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ваҫкӑпа Женька килсе ҫитрӗҫ те Серёжа умне пырса тӑчӗҫ.

Васька и Женька подошли и стали перед Сережей.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Хӳмесем ҫине мӗнле-мӗнле курӑксем кирли ҫинчен ҫырса ҫапнӑ — Ваҫкӑпа Женька ҫавсене курсан кӑштах укҫа ӗҫлесе илме шутланӑ.

На заборах вывесили списки — какие растения принимаются; и ребятам захотелось заработать.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Анчах Ваҫкӑпа Женька, хӑйсен ӗҫне тума пуҫӑннӑскерсем, итлесе тӑмарӗҫ — вӗсем хатӗрлев пунктне эмел курӑкӗсем леҫсе пама пуҫтарӑннӑ пулнӑ.

Но Васька и Женька не слушали, занятые своими делами: они несли на заготпункт лекарственные растения.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Унта Ваҫкӑпа Женькӑна курчӗ.

Там увидел Ваську и Женьку.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Страницăсем:
  • 1

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех