Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Владика (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Юрататӑп эпӗ Владика, ҫав тери юрататӑп, — сӑнӳкерчӗкне чуптуса илчӗ.

Куҫарса пулӑш

3 // Петр Осипов. Осипов, П. Н. Элкей таврашӗ:роман. 1-мӗш кӗнеке; [И. Иванов умсӑмахӗ; Г. Хлебников хыҫсӑмахӗ]. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1973. — 463 с. — 15–458 с.

Ҫапах та Василий Георгиевич Владика хулана яма килӗшнӗ тата хӑй те кашни уйӑхрах пырса кайма сӑмах панӑ.

Но Владика Василий Георгиевич отпустить согласился и обещал приезжать каждый месяц.

Ҫирӗм пиллӗкмӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Соломин Владика та хулана, ун патне пурӑнма куҫма чӗннӗ, унтан фельдшера та, Александра Петровнӑна та Запольска пурӑнма куҫма ӳкӗтле пуҫланӑ.

Соломин и Владику предложил у себя поселиться, а потом стал и фельдшера и Александру Петровну уговаривать переехать в Запольск.

Ҫирӗм пиллӗкмӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Соломин ҫыруне эпӗ Владика кӑтартрӑм.

Письмо Соломина я показал Владику.

Ҫирӗм тӑваттӑмӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Ку сӑмахсене вӑл лӑпкӑн, ним шухӑшсӑр пекех, каласа хунӑ, анчах Коля Владика кунта юлма йывӑр пулассине туйса илнӗ.

Он сказал это спокойно, даже равнодушно, но Коля почувствовал, что ему очень грустно будет остаться здесь.

Ҫирӗммӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Василий Георгиевич Коля кунта пурӑннӑ чухне Владика хут вӗренме чарӑнма ирӗк панӑ, нимӗнле ӗҫ те хушман.

Василий Георгиевич разрешил Владику не заниматься, пока здесь Коля, и не давал ему никаких поручений.

Вунтӑххӑрмӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Владика пӗчӗк чухне хӑй кашӑкран ҫитернӗ, хӑй шыва кӗртнӗ, хӑех кӗпе-йӗмне юсанӑ.

Пока Владик был маленький, сам кормил его с ложечки, сам купал и даже сам чинил ему штаны.

Вунтӑххӑрмӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Василий Георгиевич Владика хӑй пӑхса ҫитӗнтернӗ.

Василий Георгиевич сам воспитал Владика.

Вунтӑххӑрмӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Кольӑпа Владика Лена патне кӗртмен.

Колю и Владика не пускали к Лене.

Вунсаккӑрмӗш сыпӑк // Иван Васильев. Рысс Е. Хӗрача ашшӗне шырать: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 140 с.

Вӑл шуралса кайнӑ, ун ҫумне халӗ никам та пӳрнепе те пырса сӗртӗнмелле мар пек лӑпкӑн тӑракан Владика курчӗ те ҫак Владик хӑҫан та пулин винтовкӑна тивӗҫлипе ярса тытсассӑн, вӑл никама та шеллес ҫукки ҫинчен шухӑшласа илчӗ.

Она увидела Владика, бледного и сдержанного настолько, что, казалось, никому нельзя было даже пальцем дотронуться до него сейчас, и подумала, что если когда-нибудь этот Владик по-настоящему вскинет винтовку, то ни пощады, ни промаха от него не будет.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Нимӗн тума аптӑранӑ Владика Сергей шеллесе илчӗ.

Сергею стало жалко растерявшегося Владика.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Тепӗр кунне Владика начальник патне те, лагерь советне те чӗнмерӗҫ.

На другой день Владика ни к начальнику, ни на совет лагеря не вызвали.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Унтан хӑйӗн юлашки хуйхӑллӑ иртнӗ талӑкри ӗҫӗсене аса илчӗ: сӑмсине катнӑ Катя Вострецовӑна та, аллине суранлатнӑ Толькӑна та, Владика та, тата кӗпе-йӗм салатса параканне те унӑн галстукӗсемпе, ухмах библиотекоре те унӑн суеҫтернисемпе пурне те вӑл аса илсе ларчӗ…

Затем она припомнила свои печальные последние сутки: и Катюшу Вострецову с её разбитым носом, и Тольку с его рукой, и Владика, и кастеляншу с её галстуками, и дурака-библиотекаря с его враньём…

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Эсӗ чӳхенӗ кӑна тесе, тӗрӗссине кала! — терӗ Владика куҫран пӑхса Алька.

— А ты правду скажи, что только полоскал, — заглядывая Владику в лицо, взволновался Алька.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Владика ӑн кӗнӗ ҫӗре унпа юнашар никам та пулман.

Когда Владик опомнился, то рядом уж никого не было.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Владика курсассӑн, вӑл чарӑнса тӑма шутланӑччӗ, анчах мече курса, ун патне пырса, ӑна илчӗ те, ӳпкелешсе каларӗ: — Мӗн эсӗ!

Наткнувшись на Владика, он было остановился, но, заметив мяч, подошёл, поднял и укоризненно сказал: — Что же!

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Вӑл кӗсье тӗпӗнчен табак пуҫтарса илчӗ, ҫӗр ҫинчен темӗнле хут татӑкӗ илчӗ те, Владика куҫ хӗссе илсе, пирус ҫавӑрса туртса ячӗ.

Он наскрёб табаку, поднял с земли кусок бумаги и, хитро подмигнув Владику, свернул и закурил.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Иоська та нимӗн шарламасӑр, халичченхинчен тимлӗреххӗн пӑхса Владика сӑнаса тӑрать.

Молча и внимательней, чем обыкновенно, наблюдал за Владиком Иоська.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Малтан Натка ыйтнине хирӗҫ каласа панӑ, анчах пурӗ пӗрех йӗри-таврах шавласа тӑнине курсан, тавлашнине тата темӗн кирлӗ мара сӳпӗлтетсе тӑнине курсан, вӑл ҫилене пуҫларӗ те, ҫак путсӗр, сӑмахсем ирхи апат вӑхӑтӗнче ытти отрядсене те ан сарӑлччӑр тесе хӑраса, нимӗн чӗнмесӗр ҫӳрекен Владика чӗнсе илчӗ те, ӑна халех, ирхине линейка ҫине тухсанах, ӗҫ мӗнле пулнине отряда каласа пама хушрӗ.

Сначала Натка отвечала, но потом, когда увидела, что всё равно кругом галдят, спорят и несут какую-то чушь, она стала сердиться, и, опасаясь, как бы вздорные слухи во время общелагерного завтрака не перекинулись в другие отряды, она вызвала угрюмого Владика и попросила его, чтобы он сейчас же, на утренней линейке, вышел и рассказал отряду, как было дело.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Ҫапла нӑйкӑшса кӑшкӑрни Владика пусарчӗ.

Этот жалобный возглас охладил Владика.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех