Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

vous (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Comprenez vous?

Куҫарса пулӑш

1 // Петр Осипов. Осипов, П. Н. Элкей таврашӗ:роман. 1-мӗш кӗнеке; [И. Иванов умсӑмахӗ; Г. Хлебников хыҫсӑмахӗ]. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1973. — 463 с. — 15–458 с.

(Аркадий Павлыч малалла пӗр утӑм ярса пусрӗ, анчах та эпӗ пуррине аса илчӗ пулас та, пӑрӑнса, аллисене кӗсьине чикрӗ.) — Je vous demande bien pardon, mon cher, — терӗ вӑл юри куланҫи туса, унтан кӑштах сассине йӑвашлатса.

(Аркадий Павлыч шагнул вперед, да, вероятно, вспомнил о моем присутствии, отвернулся и положил руки в карманы) Je vous demande bien pardon, mon cher, — сказал он с принужденной улыбкой, значительно понизив голос.

Бурмистр // Николай Степанов. Тургенев И. С. Сунарҫӑ ҫрса пынисем: калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1949. — 172 с. — 113–127 с.

— Ну, ун сӑмахӗсем тӑрӑх, — терӗ вӑл, — c`est vous qui êtes un petit monstre de perfection.

— Ну, а послушать его, — сказала она, — так c’est vous qui êtes un petit monstre de perfection.

XXIII сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Эпир сирӗнпе татах курнӑҫӑпӑр-ха (vous aurez de mes nouvelles ), — вӗҫлерӗ вӑл, мӗншӗн тесен пӗтӗм калаҫу французла пулса иртрӗ.

Мы еще увидимся с вами (vous aurez de mes nouvelles), — заключил он, так как весь разговор происходил по-французски.

XVI сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Анчах вӑл пӗтернӗ-пӗтерменех Сен-Жером: «A vous, Nicolas!» тесе хыттӑн пӑшӑлтатса каларӗ те, эпӗ тепӗр пӗлмен ыйтӑва вӗренсе кӗреймесӗрех, Иконин хыҫӗнчен сак хушшипе тухрӑм.

Но едва он кончил, как St.-Jérôme громким шепотом проговорил: «A vous, Nicolas!» — и я вслед за Икониным вышел из-за лавки, не успев пройти другого незнакомого вопроса.

XI сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Savez vous doù vient votre timidité?..

— Savez-vous d’où vient votre timidité?..

XXVI сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Tranquillisez vous au nom du ciel, madame la comtesse, — терӗ Сен-Жером.

— Tranquillisez vous au nom du ciel, madame la comtesse, — говорил St.-Jérôme.

XVI сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Cest ainsi que vous obéissez à votre second mère, cest ainsi que vous reconnaissez ses bontés, — терӗ Сен-Жером хӑрушла сасӑпа, — à genoux!

— C’est ainsi que vous obéissez à votre second mère, c’est ainsi que vous reconnaissez ses bontés, — сказал St.-Jérôme трагическим голосом, — à genoux!

XVI сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Il ne fallait pas danser, si vous ne savez pas! — хӑлха тӗлӗнчех илтӗнчӗ аттен ҫилӗллӗ сасси, мана хуллен тӗкрӗ те ман хӗрӗн аллинчен тытрӗ, куракансем пурте ырланӑ хушӑра унпа авалхилле пӗр хут ташласа ҫаврӑнчӗ те ӑна вырӑнне килсе тӑратрӗ.

— Il ne fallait pas danser, si vous ne savez pas! — сказал сердитый голос папа над моим ухом, и, слегка оттолкнув меня, он взял руку моей дамы, прошел с ней тур по-старинному, при громком одобрении зрителей, и привел ее на место.

XXII сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

«Vous êtes une habitante de Moscou? — терӗм эпӗ ӑна; вӑл ҫирӗплетсе каланӑ хыҫҫӑн малалла тӑсрӑм: — еt moi, je n'ai encore jamais fréquenté la capitale, — ҫаксене каланӑ чух эпӗ уйрӑмах frеquenter сӑмах вӑйӗ ҫине шантӑм.

«Vous êtes une habitante de Moscou? — сказал я ей и после утвердительного ответа продолжал: — Et moi, je n’ai encore jamais fréquenté la capitale», — рассчитывая в особенности на эффект слова «fréquenter».

XXI сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Чӗр хулӑран ытларах, je vous demande un peu, ачасем мӗнрен хӑраҫҫӗ-ха?

А чего, je vous demande un peu, дети боятся больше, чем розги?

XVII сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл тата вӗҫӗм-сӗрех: «parlez donc frangais», тесе ҫулӑхать, ҫав вӑхӑтра пирӗн юри пекех вырӑсла пакӑлтатас килет; е тата апатланнӑ чух — пӗр-пӗр апатӑн тутине пӗлсе ҫитетӗн те никам та ан чӑрмантарттӑрччӗ тесе ҫиетӗн, ҫав вӑхӑтра вӑл асӑрхаттаратех: «Mangez donc avec du pian» е тата «Comment ce gue vous tenez votre fourchette?»

Сверх того, она беспрестанно приставала: «Parlez donc franҫais», а тут-то, как назло, так и хочется болтать по-русски; или за обедом — только что войдешь во вкус какого-нибудь кушанья и желаешь, чтобы никто не мешал, уж она непременно: «Mangez donc avec du pain» или «Comment ce que vous tenez votre fourchette?»

V сыпӑк // Иван Тенюшев. Толстой Л.Н. Ача чухнехи тата ҫамрӑклӑхпа яш ӗмӗр: повеҫсем; И. Тенюшев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Актриса ҫинчен каласа пани пит интереслӗ пулассине пӗлместӗп, анчах хӑвӑр ҫинчен — паллах: Раrlez-nous de vous, notre grand-рӗrе, Раrlez-nous de vous! — юрласа илчӗ европеец.

— Не знаю, будут ли подробности об актрисе интересны, а об вас-то наверное: Parlez-nous de vous, notre grand-рӗrе, Parlez-nous de vous! — напевал европеец.

Вӑрӑ чакак // Леонид Агаков. Герцен А. И. Вӑрӑ чакак: повеҫсем; Леонид Агаков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 104 с. — 3–29 с.

Si vois le, voyez, je vous pris bien de lui faire mes compliments.

Si vous le voyez, je vous pris bien de lui faire mes compliments.

16 // Василий Алагер, Стихван Шавли. Толстой Л.Н. Севастополь калавӗсем: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1942. — 238 с.

— Oui, boh tabac, tabac turc, — тет француз, — et chez vous tabac russe?

— Oui, bon tabac, tabac turc, — говорит француз, — et chez vous tabac russe?

16 // Василий Алагер, Стихван Шавли. Толстой Л.Н. Севастополь калавӗсем: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1942. — 238 с.

— Si vous voulez bien garder cela comme souvenir de cette renсоntre, vous m'obligeres.

— Si vous voulez bien garder cela comme souvenir de cette rencontre, vous m'obligerez.

16 // Василий Алагер, Стихван Шавли. Толстой Л.Н. Севастополь калавӗсем: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1942. — 238 с.

Хӑй каланӑ тӑрӑх, вӑл мирлешнӗ ҫӗрте пулнӑ мӗн, унта вӑл француз офицерӗсемпе калаҫнӑ пулать, француз офицерӗсенчен пӗри ӑна: «S`il n`avait pas fait clair encore pendant une demi heure, les еmbuscades auraient ete reprises», тенӗ-мӗн, вӑл вара ӑна хирӗҫ: «Monsieur! Le ne dis pas non poyr ne pas vous donner un dementi», тенӗ пулать.

Он рассказывал, что был на перемирии и говорил с французскими офицерами, что будто один французский офицер сказал ему: «S'il n'avait pas fait clair encore pendant une demi-heure, les embuscades auraient ete reprises», и как он отвечал ему: «Monsieur! je ne dis pas non, pour ne pas vous donner un dementi».

15 // Василий Алагер, Стихван Шавли. Толстой Л.Н. Севастополь калавӗсем: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1942. — 238 с.

Вӑл вӗсенчен пӗрне, вӗҫкӗн тумланнӑ чылаях илемлӗ брюнета, чи лайӑх Париж акценчӗпе аякранах: Соmte, vous savez, il ne faut pas venir me voir — ni aujourd'hui ni demein» — тесе кӑшкӑрчӗ.

Одному из них, весьма красивому, щегольски одетому брюнету она крикнула издали, с самым лучшим парижским акцентом: «Соmte, vous savez, il ne faut pas venir me voir — ni aujourd'hui, ni demain».

XXXVI // Николай Сандров. Тургенев И.С. Ҫурхи шывсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1952. — 142 с.

— Ан калӑр мана, queje vous me fais mourir, тесе ан калӑр, Анна Васильевна!

— Не говорите мне этого, que je vous fais mourir, Анна Васильевна!

XXX // Михаил Рубцов. Тургенев И.С. Умӗн: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 160 с.

— Тархасшӑн, Nicolas, — аран-аран мӑкӑртатрӗ Анна Васильевна, — vous me faites mourir.

— Ради бога, Nicolas, — пролепетала Анна Васильевна, — vous me faites mourir.

XXX // Михаил Рубцов. Тургенев И.С. Умӗн: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 160 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех