Шырав
Шырав ĕçĕ:
патакна (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
— Ахаль те ӗмӗр тӑршшӗпех сан патакна ҫисе пурӑнтӑм.
XXII // Никифор Мранька. Мранька Н.Ф. Ӗмӗр сакки сарлака. Роман. 1-мӗш том. Виҫҫӗмӗш кӑларӑм. Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1989. — 592 с.
«Пӑрах патакна!» — тесе кӑшкӑрчӗ пуль.
Ҫирӗм улттӑмӗш сыпӑк // Виссарион Синичкин. Козлов В.Ф. Чул утрав президенчӗ: повесть. Пӗрремӗш кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1983 — 224 с.
Ме, патакна ил, — терӗ Сизов, ӑна ялав аври хуҫӑкне парса.На, палку-то, возьми, — говорил Сизов, подавая ей обломок древка.
XXIX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.
Страницăсем:
- 1