Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Павел сăмах пирĕн базăра пур.
Павел (тĕпĕ: Павел) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Анчах Павел хӗпӗртесе кочегара хулпуҫҫийӗнчен ҫапса илчӗ те: — Пӗр самантра, старик, кӑмакасем хутса ярӑпӑр, — терӗ, ҫавӑнтах купаласа хунӑ вутӑ сыпписене сирпӗтме пуҫларӗ.

Но Павка весело хлопнул кочегара по плечу и примирительно сказал: — В один момент, старик, топка будет в ходу, — и завозился у сложенных в штабеля дров.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Павел кочегарка алӑкне уҫсанах, кӑмака ани умӗнче аппаланса тӑракан Данило кочегар ҫилӗллӗн ҫавӑрӑнса пӑхрӗ.

Когда Павел открыл дверь в кочегарку, возившийся уже у топки Данило, кочегар, сердито обернулся:

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Павел кепкипе сулчӗ те хула еннелле чупрӗ.

И, махнув на прощанье кепкой, Павел побежал в город.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

— Мана халиччен никам та хуса ҫитеймен, — терӗ Тоня, Павел аллинчен вӗҫерӗнсе.

— Меня никто догнать не мог, — говорила Тоня, освободившись от рук Павла.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Павел ун хыҫӗнчен вӗҫтерчӗ.

Павел помчался за ней.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Павел чул урлӑ сиксе каҫса, Тоньӑна аллинчен тытса пулӑшрӗ, вӗсем вӑрмана, станци еннелле каякан сарлака тикӗс ҫул ҫине чупса тухрӗҫ.

Павел перескочил камень, подал Тоне руку, и они выбежали в лес на широкую ровную просеку, ведущую к станции.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Павел хӑй именнине те манса кайрӗ, вӑл ӑна тахҫантанпа пӗлекен ҫынпа, калаҫнӑ пек, пиччӗшӗ килне тавӑрӑнманни ҫинчен те каласа пачӗ; вӗсем кӳлӗ хӗрринче ҫав тери килӗшӳллӗ калаҫса ларса, темиҫе сехет иртсе кайнине те сисмерӗҫ.

Павел забыл свое смущение, рассказывал ей, как старый знакомый, о том, что не вернулся брат; никто из них и не заметил, как в дружеской оживленной беседе они просидели на площадке несколько часов.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Ун пеккисене чышкӑпа ҫеҫ вӗрентмелле, — тет Павел, ҫиленсе ҫитсе.

Таких кулаком и учить, — говорил Павел возбужденно.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Павел шӑртланса кайрӗ.

Павел нахохлился.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

— Мӗншӗн эсир ҫапла вӑрҫатӑр, Павел?

— Зачем вы так ругаетесь, Павел?

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Павел ҫиленсе кайрӗ.

Павел потемнел:

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

— Кам калать? — кӑртах турӗ Павел.

— Кто говорит? — насторожился Павел.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

— Сире мӗн, шел-им вара? — ыйтрӗ Павел.

— А вам что, жалко? — спросил Павел.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

— Сире мӗн ӗҫ эпӗ ҫапӑҫнипе? — кӑмӑлсӑр персе ячӗ Павел.

— А вам-то что до моей драки? — недовольно буркнул Павел.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

— Ҫук, час-часах мар, ерҫнӗ вӑхӑтсенче ҫеҫ, — терӗ Павел.

— Нет, не часто, как случается свободное время, — ответил Павел.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Эпӗ сире Павел тесе чӗнӗп.

Я вас Павел буду называть.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Илемлӗ янӑрамасть, Павел тени лайӑхрах.

Это некрасиво звучит, лучше Павел.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Ҫапла Павел нимӗн пӗлмесӗрех амӑшӗ патне тавӑрӑннӑ.

Так ни с чем и вернулся Павка к матери.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Карташӗнче Павел Политовскин кӗҫӗн ывӑлне тӗл пулнӑ.

Павка встретил во дворе самого младшего сына Политовского.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Ҫав ирхине Павел, канмасӑрах, станцири депона Жухрая шырама тухса чупнӑ, анчах ӑна тупайман, нимӗҫсем кама-кама тытса кайни ҫинчен рабочисенчен нимӗн те ыйтса пӗлеймен.

Утром Павел, не отдыхая, побежал на станцию в депо искать Жухрая, но не нашел его, а от знакомых рабочих ничего не смог узнать ни о ком из уехавших.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех