Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

юрӗ (тĕпĕ: юра) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Юрӗ, юрӗ

Куҫарса пулӑш

XVIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Юрӗ, мӗн пулса тухнине курӑпӑр.

Ладно, поглядим, что у него из этого выйдет.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

— Апла пулсан, юрӗ.

— Ну, тогда все.

XIV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Юрӗ, укҫипе шантарса илекен ҫын пулсан, помещика ярас! — кӑшкӑрчӗ такам.

— Ладно, будут деньги и поручитель — отпустим помещика! — крикнул кто-то.

XII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Юрӗ, ҫитӗ… — пӳлчӗ Дасаоцза.

— Ладно, хватит уж… — перебила Дасаоцза.

XI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ну, юрӗ!

Куҫарса пулӑш

XI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Юрӗ, ҫитет сире кӑшкӑрашса ятлаҫма.

— Ладно, ладно, зачем кричать и ругаться?

XI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Юрӗ, хреснатте, ҫитӗ… — шӑппӑн та салхуллӑн ыйтнӑ вӑл, Маякинран пӑрӑнса.

— Ладно, папаша, будет… — тихо и тоскливо попросил он, отвертываясь в сторону от Маякина.

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ну, юрӗ, ҫын евӗр пул эппин… анчах ҫын пулам тесен, трактире ҫӳрени луччӗ пулать пуль: унти ҫынсем, ҫапах, Софья ҫыннисенчен лайӑхрах…

Ну ладно, — будь похож на человека… только для этого безопаснее в трактир ходить; там человеки всё же лучше Софьиных.

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Юрӗ, тейӗпӗр!

Хорошо-с!

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Юрӗ!

Куҫарса пулӑш

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Юрӗ!

Куҫарса пулӑш

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ну, юрӗ, ҫитӗ, ун ҫинчен калаҫмӑпӑр…

Ну, ладно, будет про это говорить…

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Юрӗ… — килӗшнӗ Фома, хӑйне сывлама йывӑр пулнине, пырне темӗскер хӗсме пуҫланине туйса…

— Хорошо… — сказал Фома, чувствуя, что ему тяжело дышать и что-то давит ему горло…

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Юрӗ! — кӑшкӑрса юлнӑ старик.

Хорошо-с! — крикнул старик вслед ему.

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫакна илтсен, Ежовӑн сарӑхнӑ пичӗ тӗл-тӗл кӑвакарса кайнӑ, вӑл васкамасӑр кӑна: — Юрӗ, ҫапла пултӑр!.. Эпӗ ак сана каласа пыма пӑрахатӑп, — пулӑн вара вартаман каска! — тесе тавӑрнӑ.

От услышанного желтое лицо Ежова покрылось пятнами, и он медленно ответил: — Ладно, пускай! А вот я не буду подсказывать тебе — и станешь ты бревном!

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хать эсӗ кӗсел, ҫапах та юрӗ ӗнтӗ!

Хотя ты и кисель, да — ладно уж!

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Юрӗ… килтисем ярсан…

— Ладно… ежели меня пустят…

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Юрӗ, юрӗ! — чашкӑрнӑ Ежов.

— Ладно, ладно! — шипел Ежов.

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Питне мӗскӗннӗн пӗркелесе, хулӑн тутипе кулӑшлӑн кавлекелесе, вӗрентекен вӗсене пурне те хӑтӑрса илнӗ, анчах та вӑл ятлани Ежова нимӗн чухлӗ те чарайман, вӑл халлех: — Юрӗ, Смолин! Астутарап-ха сана — ҫак элекшӗн… — тесе юнавлӑн пӑшӑлтатнӑ.

Жалобно сморщив лицо и смешно шлепая своей большой губой, учитель пожурил всех их, но его выговор не помешал Ежову тотчас же снова зашептать: — Ладно, Смолин! Я тебе припомню за ябеду…

III // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех