Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

пусса (тĕпĕ: пус) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ача йӗпе те пылчӑклӑ пусмасем тӑрӑх ҫара урипе ҫатлаттарса пусса пурпӗрех крыльца ҫине хӑпарса ҫитрӗ те тин чарӑнчӗ:

Шлёпая босыми ногами по мокрым, грязным ступенькам, мальчик всё же взобрался на крыльцо и только тогда остановился:

Стёпка // Николай Евстафьев. Баныкин, В. И. Чапаев ҫинчен: калавсем; Н. Евстафьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 128 с.

Семён картузне ҫамки ҫинерех пусса лартрӗ.

Семён глубже надвинул на лоб фуражку.

Николаевска илни // Николай Евстафьев. Баныкин, В. И. Чапаев ҫинчен: калавсем; Н. Евстафьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 128 с.

Юлашки приказсем ҫине алӑ пусса ординарецне Карловкӑна пакетпа янӑ хыҫҫӑн, Чапаевпа Лоскутов малти лини патнелле кайрӗҫ.

Подписав последние приказы и послав в Карловку ординарца с пакетом, Чапаев с Лоскутовым поехали к передовым цепям.

Николаевска илни // Николай Евстафьев. Баныкин, В. И. Чапаев ҫинчен: калавсем; Н. Евстафьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 128 с.

Таня пӗчӗк кӗпер урлӑ каҫрӗ те курӑк пусса лартнӑ кивӗ окопсене курчӗ.

Таня прошла по мостику, увидела старые, заросшие травой окопы.

Вунвиҫҫӗмӗш сыпӑк // Гавриил Байдеряков. Тайц Я.М. Тупни: повесть. Вырӑсларан Г. Байдеряков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 88 с.

Вӑл, тӗмеске ҫине хӑпарса тӑрса, кӗреҫине урипе мӗн вӑй пур таранах пусса, ҫӗре темӗн тарӑнӑш антарса ярать те ҫӑмӑллӑн илсе ывӑтать.

Он стоял на вершине кургана и с силой налегал ногой на заступ, глубоко вталкивая его и легко откидывая землю.

Вунпӗрмӗш сыпӑк // Гавриил Байдеряков. Тайц Я.М. Тупни: повесть. Вырӑсларан Г. Байдеряков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 88 с.

Иккӗшне те вӗсене ҫум курӑк пусса лартнӑ.

Оба они поросли травкой и одуванчиками.

Вуннӑмӗш сыпӑк // Гавриил Байдеряков. Тайц Я.М. Тупни: повесть. Вырӑсларан Г. Байдеряков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 88 с.

Халӗ вӗсене пурне те курӑк пусса лартнӑ.

Всё это заросло травой.

Саккӑрмӗш сыпӑк // Гавриил Байдеряков. Тайц Я.М. Тупни: повесть. Вырӑсларан Г. Байдеряков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 88 с.

Вӑл аялалла картлашка урлӑ пусса, хыпалансах хӑвӑрт анса кайрӗ.

Она быстро-быстро, прыгая через две ступеньки, сбежала по лестнице.

Пиллӗкмӗш сыпӑк // Гавриил Байдеряков. Тайц Я.М. Тупни: повесть. Вырӑсларан Г. Байдеряков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 88 с.

Сана эпӗ тӗрӗс-тӗкелех килне ярӑп, кӗрен чечекӗме те парӑп, кӗмӗл-ылтӑн та парӑп, эсӗ хӑвӑн чӑн-чӑн купца сӑмахне парса, ҫыруна ал пусса, ху вырӑнна пӗрер маттур та хитре хӗрне яма килӗшетӗн пулсан.

Я отпущу тебя домой невредимого, награжу казной несчетною, подарю цветочек аленький, коли дашь ты мне слово честное купецкое и запись своей руки, что пришлешь заместо себя одну из дочерей своих, хороших, пригожих.

Кӗрен чечек // Владимир Ухли. Аксаков С.Т. Кӗрен чечек: юмах. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 34 с. — 5–34 с.

Вӗсем пурте уртӑш йывӑҫҫисен ҫӑра тӗмӗ ӑшне кӗчӗҫ, кунта ҫитсенех Ярик хӑйӗн юлашки утӑмне пусса, вилнӗ пек хытса тӑчӗ.

Они все вошли в большой куст можжевельника, и тут Ярик сделал свою последнюю мертвую стойку.

Ярик // Никита Волков. Пришвин М.М. Ярик: калавсем; вырӑсларан Н. Волков куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1939. — 16 с. — 3–11 с.

Вара Тарас Маякин, пысӑккӑн ярса пусса, ашшӗ умне ҫитсе тӑнӑ, сывлӑх сунса аллине тӑснӑ.

Тогда Тарас Маякин одним большим шагом встал против отца и протянул ему руку.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӑна килне ҫитиччен иккӗшӗ те чӗнмесӗр пынӑ, хреснашшӗ хӑйӗнпе тан утасшӑн пулнипе, пырсан-пырсан пӗр сиксе илнине кура, Фома юри ярарах пусса утнӑ, старик унпа тан ӗлкӗрейменни ӑшра тӑвӑлса тӑракан хирӗҫӳ туйӑмне тата та вӑйлӑлатнӑ, тата та ҫирӗплетнӗ, ку туйӑма вӑл аран тыткаласа пынӑ.

До гостиницы оба шли молча, Фома, видя, что крестный, чтобы не отстать от него, подпрыгивает на ходу, нарочно шагал шире, и то, что старик не может идти в ногу с ним, поддерживало и усиливало в нем буйное чувство протеста, которое он и теперь уже едва сдерживал в себе.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ворот аврине ярса тытса, вӑл ун ҫине мӗнпур кӑкӑрӗпе тӑрӑннӑ, ыратнине туймасӑр, урайне хӑватлӑн тапса пусса, мӗкӗре-мӗкӗре ҫаврӑна пуҫланӑ.

Добежав до ручки ворота, он с размаха ткнулся об нее грудью и, не чувствуя боли, с ревом начал ходить вокруг ворота, мощно упираясь ногами в палубу.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӑшӗ кӑвак, хӑшӗ хӗрлӗ кӗпе тӑхӑннӑ мужиксен ушкӑнӗ палуба тӑрӑх пысӑк пӗрене сӗтӗрнӗ, вӗсем, урисене йывӑррӑн пусса, пӗтӗм кӑкӑр тулли ахлатнӑ:

Толпа мужиков в синих и красных рубахах волокла по палубе большое бревно и, тяжело топая ногами, охала во всю грудь:

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ҫапла… — сӑмах майӗн каласа хунӑ пек персе ячӗ те, хӑвӑрттӑн ҫӗлӗкне пусса лартса, председатель алӑк патнелле васкарӗ.

— Да… — как бы мимоходом буркнул председатель и, торопливо нахлобучив шапку, направился к двери.

I // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Татах тем каласа тӑкатчӗ пулӗ те хӗремесленнӗ хӗрарӑм — калаттармарӗ ӑна тек ҫилли-пӑшши палкаса хӑпарнӑ упӑшки Куля, ку самантчен мӑкӑл та таптарман Куля, талт-талт пусса тӗпелелле хӑвӑрт иртрӗ те чӑмӑрӗпе сӗтеле шан-н тутарчӗ; чӑн-чан, лӑк-лак сасӑ пачӗ каҫхи апата лартнӑ савӑт-сапа.

Куҫарса пулӑш

10 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

— Ӑҫта-ха пирӗн пӑхаттир, кӑтарт-ха, — пат, пат пусса, Иван Гаврилович малалла иртрӗ, сӑпка каррине сирсе, мӑнукне тӗсемелӗх кӑшт ӳпӗнчӗ.

Куҫарса пулӑш

10 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Хулпуҫҫийӗсене ҫулне кура мар вӗҫкӗнреххӗн кӑлт-калт сиктеркелесе илчӗ те ватӑ учитель, тӑрӑст-тӑрӑст пусса, пӳртрен тухрӗ.

Куҫарса пулӑш

9 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Пӗлместӗп, тен, Анат Сӑрмӑшпа Тури Сӑрмӑш шкулӗнче ҫеҫ пуль Кронид Евграфович евӗрри, анчах та ӑсран кӑптӑртаттарса кӑларман вӗт-ха эпир ҫав ҫынна, акӑ, вал пур, ҫӳрет пирӗн хушшӑмӑрта, кун ҫутипе, хӗвел ӑшшипе савӑнать, чӑрмантарать ярт-ярт пусса утма, кансӗрлет… — чарӑнчӗ Андрей Васильевич урай варрине, шухӑша путнӑ лек пулса тӑчӗ, каллех Кузьма Афанасьевичпа ҫумлӑн пырса ларчӗ.

Куҫарса пулӑш

9 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Андрей Васильевич еннелле тав тунӑн пӑхса илчӗ те, алӑк патнелле ҫирӗппӗн, ярт-ярт пусса, утса кайрӗ.

Куҫарса пулӑш

8 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех