Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Зоя сăмах пирĕн базăра пур.
Зоя (тĕпĕ: Зоя) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Тӗлӗнсе кайнӑ Зоя хулпуҫҫийӗсене ҫӗклентеркелесе илчӗ, анчах пӗр сӑмах та чӗнмерӗ.

Зоя слегка пожала плечами, но промолчала.

Тухса кайни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Мӗн пулнӑ унта сирӗн? — ыйтрӗ Зоя.

— Что случилось? — спросила Зоя.

Тухса кайни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Шкула кайрӗҫ пулас, — хӑй тӗллӗн мӑкӑртатрӗ Зоя.

— В школу, — задумчиво, про себя сказала Зоя.

Тухса кайни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Симонов? — тӗлӗнсе кӑшкӑрчӗ те Зоя сӗтел хушшинчен тухса, алӑка уҫма кайрӗ.

Симонов? — удивилась Зоя, вставая из-за стола и приотворяя дверь.

Тухса кайни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя ҫакӑн пек чуна ыраттарса кӑшкӑрнине эпӗ пуҫласа илтрӗм.

Это был первый и единственный крик боли, который я слышала от Зои за всю ее жизнь.

Вӑрҫӑ кунӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя вӗсене куҫне чарса, шӑлӗсене ҫыртса итлетчӗ те, репродуктор умӗнчен пӗр сӑмах чӗнмесӗр пӑрӑнса каятчӗ.

Зоя слушала их, сдвинув брови, сжав зубы, и часто отходила от репродуктора, не говоря ни слова.

Вӑрҫӑ кунӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Мӗншӗн хӗрсене ҫара илмеҫҫӗ-ши? — тарӑхса ыйтать Зоя, Слава кайнӑ еннелле пӑхса.

— Как плохо, что девушек не берут в армию! — сказала Зоя, глядя ему вслед.

Вӑрҫӑ кунӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя ун патне пырса лӑпкӑн та васкамасӑр ҫапла каларӗ:

Зоя подошла к нему и спокойно, раздельно сказала:

Вӑрҫӑ кунӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Чипер ҫаврӑнса килӗр! — терӗ ӑна Зоя.

— Счастливо возвратиться! — ответила Зоя.

Вӑрҫӑ кунӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Хатӗрленетӗп! — терӗ Зоя хаяррӑн.

— Да! — почти зло ответила Зоя.

Июнӗн ҫирӗм иккӗмӗшӗ // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Халӗ ӗнтӗ пӗтӗм пурнӑҫ урӑх ҫулла кайрӗ, — те Зоя шӑппӑнрах, шӑл витӗр, хӑй ӑшӗнче кӑна каланӑ пек.

— Да, теперь вся жизнь пойдет по-другому, — сквозь зубы, негромко, словно про себя, сказала Зоя.

Июнӗн ҫирӗм иккӗмӗшӗ // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя сӑнӗнче ҫав тери тарӑхни палӑрать, калаҫасса та вӑл хӗрӳллӗн, хӑйне хӑй чараймасӑр калаҫать.

У Зои было гневное лицо, и говорила она горячо, не сдерживая возмущения.

Июнӗн ҫирӗм иккӗмӗшӗ // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя мана аллипе сулса ӑсатрӗ, трамвай чарӑнакан вырӑнта пӗр-ик самант тӑчӗ те килелле утрӗ.

Зоя помахала мне рукой, постояла секунду на остановке и повернула к дому.

Июнӗн ҫирӗм иккӗмӗшӗ // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя мана ӑсатса ячӗ.

Зоя провожала меня.

Июнӗн ҫирӗм иккӗмӗшӗ // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя шӑппӑн пусса чӳрече умне пычӗ те, татах чылайччен ҫутӑлса килекен пӗлӗт ҫине пӑхса тӑчӗ.

Неслышно ступая, Зоя подошла к окну и еще долго стояла, глядя на светлеющее небо.

Бал // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя, сасӑ тӑвас мар тесе, хуллен алӑка уҫрӗ.

Зоя едва слышно приотворила дверь.

Бал // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Анчах эпӗ ҫакна ӑнланаймастӑп: ҫынна хисеплемесӗр мӗнле юрататӑн-ха, — хирӗҫлет Зоя.

Но я не понимаю, как можно любить человека, не уважая его, сказала Зоя.

Бал // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя ӑҫта? — ыйтрӑм эпӗ.

— А Зоя? — спросила я.

Бал // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя тӗксӗмрех питлӗ пӗр пысӑк ачапа темӗн калаҫать.

Зоя разговаривала о чем-то с высоким смуглым юношей, имени которого я не знала.

Бал // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Акӑ Зоя.

А вот и Зоя.

Бал // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех