Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Зоя сăмах пирĕн базăра пур.
Зоя (тĕпĕ: Зоя) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ҫак вӑхӑтра Зоя Маяковскин хӑй пӗлекен сӑввисене калама пуҫларӗ.

И тут Зоя стала читать на память Маяковского.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя хӑй ҫумӗнчи ачана пӑхса: — Эпӗ ҫисе тӑрантӑм, урӑх ҫиес килмест, ме, ил, — терӗ те ачана сухари тата сахӑр пачӗ.

Зоя посмотрела на своего соседа и говорит: — Я наелась, не хочу больше. На, возьми, — и протянула ему сухарь и сахар.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Анчах ҫак капӑр тумӗпех пултӑрччӗ, — тавӑрчӗ ӑна Зоя.

— Только в том же самом наряде! — подхватила Зоя.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя ӑна хутлатрӗ те хӑй фуфайкин шалти кӗсйине чикрӗ.

Зоя сложила этот листок и сунула во внутренний карман своего ватника.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя вилнӗ красноармеец тӗлне пырса тухнӑ иккен.

Оказалось, на земле перед Зоей лежит убитый красноармеец.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя сасартӑк чарӑнчӗ те, пӗтӗм ушкӑна чарӑнма паллӑ тӑвас тесе, аллине ҫӗклерӗ.

И вдруг Зоя остановилась и подняла руку, давая сигнал остановиться всей группе.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Ӗҫ, ӗҫ, — тавӑрать Зоя.

— Пей, пей, — ответила Зоя.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Мана чи малтан Зоя тӗл пулчӗ.

Встретила меня Зоя.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя кашнин патне шуса пырса вӗсен хӗҫпӑшалӗсене илнӗ.

Зоя подползла к каждому, у всех взяла оружие.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

«Зоя тем тесен те вилнӗ», — тесе шухӑшлама пуҫларӑм эпӗ.

Во мне росла страшная уверенность: Зоя погибла.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Пӗр сехет, икӗ сехет иртет, Зоя ҫаплах таврӑнмасть.

Ждём, ждем, а она не возвращается; прошел час, другой, третий…

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя шуса кайрӗ.

Зоя поползла.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Кайса килме ирӗк парӑр, аманнисем выртса юлман-и? — ыйтрӗ Зоя командиртан.

— Разрешите, я вернусь, посмотрю, нет ли раненых, — сказала Зоя командиру.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

«Вӑрҫнипе ху та ӑслӑланмастӑн, ҫынна та ӑс параймастӑн» текен унӑн сӑмахне Зоя час-часах калатчӗ.

Зоя любила повторять его слова: «Выругаешься — и сам умнее не станешь и другого умнее не сделаешь».

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Тепӗр кунне пире урӑх задани пачӗҫ те, ушкӑнри ҫынсем улшӑнчӗҫ, анчах хӗрсем ҫавсемех: Зоя, Лида Булгина, Вера Волотина тата эпӗ.

На другой день мы получили новое задание; состав группы совсем изменился, но девушки остались прежние: Зоя, Лида Булгина, Вера Волошина и я.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя пӗр хушӑ шухӑша кайса тӑчӗ те: — Эсӗ комсомолка-и? — ыйтрӗ манран.

Зоя задумалась, потом спрашивает: — А ты комсомолка?

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Сире ҫакна калас пулать тата: Зоя пур хӗрсене «эсӗ», арҫын ачасене «эсир» тесе чӗнетчӗ.

А надо Вам сказать, что Зоя всем девушкам говорила «ты», а ребятам «вы».

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Апла пулсан манӑн сана «эсир» темелле тата аҫу ячӗпе чӗнмелле! — кӑшкӑрчӗ Зоя.

— Тогда, значит, я должна называть тебя на «вы» и по имени-отчеству! — воскликнула Зоя.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя икӗ аллине хире-хирӗҫ тытса хӑй чӗркуҫҫине ыталарӗ…

Зоя обхватила руками колени.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Ҫапах та Зоя хӑвӑрт та ним сасӑ тумасӑр, ун валли нимӗн чухлӗ те вӑй кирлӗ мар пек ҫӑмӑллӑн шуса пырать.

А все-таки Зоя ползла быстро и почти бесшумно и как-то очень легко, словно для этого не требовалось никаких усилий.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех