Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Ашшӗ сăмах пирĕн базăра пур.
Ашшӗ (тĕпĕ: ашшӗ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ашшӗ ӑна лӑпкӑ йӗрӗнӳпе: — Калатӑп ҫав: тӑп-тӑр айванах иккен! — тесе хунӑ.

Отец со спокойным презрением сказал ей: — Так я и знал: дура ты позлащенная!

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл, ашшӗ патӗнчен кӑмӑлсӑррӑн пӑрӑннӑ та, тутисене кӳренӳллӗн чӑмӑртаса, нимӗн чӗнмесӗр сӗтел хушшине кӗрсе ларнӑ.

Она отошла и молча села против отца, обиженно поджав губы.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ашшӗн ҫивӗч симӗс куҫӗсем тунсӑхлӑ та ӗшеннӗн пӑхнине курсан, Люба ӑна хӗрхенсе кайнӑ, каярах вара, ашшӗ апат сӗтелӗ хушшине кӗрсе ларсан, вӑл старик патне сасартӑк пынӑ та, унӑн хулпуҫҫийӗсем ҫине аллисене хурса, питрен сӑнаса пӑхса, ҫемҫен те шиклӗхлӗн: — Атте! Эсир чирленӗ пуль — калӑр! — тесе ыйтнӑ.

Ей стало жалко отца, когда она увидала, как тоскливо и уныло смотрят острые, зеленые глаза; и, когда он сел за обеденный стол, порывисто подошла к нему, положила руки на плечи ему и, заглядывая в лицо, ласково и тревожно спросила: — Папаша! Вам нездоровится — скажите!

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Любовь кӑшкӑрать, тапаҫланать, вӑл ашшӗ хыҫӗнчен пырать, — пӗрре унран юлать, тепре каллех ҫывӑхарать.

Любовь кричит и бьется, следуя за отцом, то отставая от него, то снова приближаясь.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фома ҫак ушкӑн хушшинче хӑй палланӑ сӑн-питсене курнӑ: акӑ унӑн ашшӗ, таҫталла талпӑнса пырать, паттӑррӑн тӗрткелешсе, ыттисене ҫул ҫинчен сирпӗтсе, кӑкӑрӗпе ҫул хывать, аслати саслӑн кулать… унтан, ҫын урисен айне анса кайса, куҫран ҫухалать.

Фома видел среди толпы знакомые ему лица: вот отец ломит куда-то, могуче расталкивая и опрокидывая всех на пути своем, прет на всё грудью и громогласно хохочет… и исчезает, проваливаясь под ноги людей.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Пичӗ ҫинчи пӗрӗмсем унӑн чирлӗн туртӑнкаласа илнӗ, Любӑна ашшӗ халех йӗрсе ярас пек туйӑннӑ…

Морщины лица его болезненно сморщились, и Любови показалось, что отец заплачет сейчас…

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Мӗн тунӑ вӑл? — ыйтнӑ Любовь, ашшӗ сӑмахӗсене ҫӑтӑмлӑн тӑнласа.

— Что он сделал? — спросила Любовь, жадно вслушиваясь в речь старика…

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Любовь ҫине ашшӗ сӑмахӗсем пӗрин хыҫҫӑн тепри ҫирӗп тетел тӗввисем пек йӑлӑланса ӳкнӗ, чӑлхантарса янӑ; вӑл, вӗсенчен хӑтӑлма пултарайманскер, алчӑраса кайса, нимӗн чӗнмесӗр ларнӑ.

На Любовь слова отца падали одно за другим, как петли крепкой сети, падали, опутывая ее, и девушка, не умея освободиться из них, молчала, оглушенная речами отца.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Мӗн тумалла-ха апла? — ыйтнӑ Любовь, ашшӗ еннелле тайӑнарах сӗтел ҫине чавсаланса.

— Что же надо делать? — спросила Любовь, облокачиваясь на стол и наклоняясь к отцу.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Любовь, хӑйӗн юратнӑ ҫыннисене мухтаса, пӑлханнӑ; унӑн питне ҫутӑ-хӗрлӗ сӑн ҫапнӑ, вӑл ашшӗ ҫине, хӑйӗн ӗнентерме вӑйӗ ҫитмесен те, ҫапах ӗненме, шанма ыйтнӑ пек, пӑхнӑ.

Любовь волновалась, расхваливая возлюбленных ею людей; ее лицо вспыхнуло румянцем, и глаза смотрели на отца с таким чувством, точно она просила верить ей, будучи не в состоянии убедить.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Любовь, ашшӗ ҫине пӑхса, куҫхӳрипе кулса илнӗ, унтан чӑрсӑррӑн: — Вара хаҫатра ҫыракан ҫын — ҫын мар-им? — тесе ыйтнӑ.

Любовь усмехнулась, взглянув на отца, и с задором спросила: — А разве тот, кто в газетах пишет, не человек?

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӗрӗн калас килмен, анчах ашшӗ хистенӗ, — сасси унӑн типсех, ҫиллесленсех пынӑ.

Девушке не хотелось говорить, но отец настаивал, и голос его становили всё суше и сердитей.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫавӑнтах вӑл, ашшӗ тинкерсе пӑхнипе, хӗп-хӗрлӗ хӗрелсе кайнӑ.

И густо покраснела под пытливым взглядом отца.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Халӗ ӗнтӗ вӑл ашшӗпеле тавлашӑва та кӗркеленӗ; ашшӗ унӑн хирӗҫлевӗсем ҫине яланах ытахаллӗн, витрешӳллӗн ҫеҫ пӑхнӑ, анчах кутӑруҫӑн вӑл хӑй те кашнинчех ҫемҫелсе пынӑ, хӗрӗ ҫине тимлӗрех пӑхма пуҫланӑ.

Уже порой она вступала в споры со стариком; отец всегда относился к ее возражениям пренебрежительно и насмешливо, но с каждым разом внимательней и мягче.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Люба ҫак пӗчченлӗхе курнӑ, вӑл старикшӗн мӗнле йывӑррине пӗлнӗ, вара ашшӗ ҫине пӑхасси унӑн ӑшӑнсах пынӑ.

А Люба видела его одиночество, знала, как тяжело оно, и ее отношения к отцу становились теплее.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унӑн ялан ӗҫре вӗресе пурӑнакан ашшӗ, йӗрӗскер, ӑслӑскер, хӑйӗн ҫулӗпе пӗр-пӗччен утнӑ.

Всегда кипевший в делах, бойкий и умный, отец одиноко шел по своему пути.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫулланса пынӑҫемӗн, вӑл, хӑй асӑрхаман ҫӗртенех, ашшӗ ҫине сиввӗн тата ӗненмесӗр пӑхассине улӑштарнӑ.

Становясь старше, она незаметно для себя изменяла недоверчивое и холодное отношение к старику.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ашшӗ кан ҫинчен сиксе аннӑ.

Отец соскочил с кана.

VI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Унӑн ашшӗ Сяо Ду ятлӑ ҫынна, Ырӑ Кӑмӑллӑ Ду тӑванне, кивҫене кӗрсе кайнӑ.

Ее отец задолжал некоему Сяо Ду, родственнику Добряка Ду.

VI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

— Мӗн ӗнтӗ, Нинук, хӗрӗм… — тӗреклӗ пуҫне тӗпел кукринелле канӑҫсӑррӑн пӑрчӗ ашшӗ, — ыран ирпе тӑр хатӗрленсе.

Куҫарса пулӑш

10 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех