Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Килте сăмах пирĕн базăра пур.
Килте (тĕпĕ: килте) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Килте, хӑйӗн колхозӗнче, районран е облаҫран килнӗ пӗр-пӗр представитель умӗнче вӑл колхозри нумай ҫитменлӗхсем ҫинчен, аллисене сулласа, чи малтан кӑшкӑрашма тытӑннӑ пулӗччӗ.

Дома, в своем колхозе, перед каким-нибудь представителем из района или области Хома первый, размахивая руками, кричал бы о множестве всяких недочетов.

IX // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Пурӑннӑ пулӗччӗҫ вара: килте пек, анчах чӑннипе илсен — тарҫӑра.

— Так бы и жили: как будто дома, а в самом деле — внаймах.

IV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Пӗччен ӑна начар пулать вӗт-ха: киле килет те, килте никам та ҫук… тирпейлемен, апат ҫитерекен те, калаҫса ларакан та никам та ҫук…

Ведь ему плохо будет одному: придет домой, а дома никого нет… неприбрано, покормить некому… поговорить не с кем…

Холмогор // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Аллисене чӗркуҫҫи ҫине хучӗ, шӑп кӑна ларать, килте никам та ҫук, — халӗ ӗнтӗ Серёжа ӑна вӗҫертместех.

Руки сложила на коленях, сидит тихо, дома никого нет, — тут-то Сережа и припирает ее к стенке.

Канӑҫсӑрлӑх // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Коростелев та, амӑшӗ те килте пулмарӗҫ, виҫҫӗн кӑна апатланчӗҫ.

Коростелева и мамы дома не было, обедали втроем.

Ӑнланма май ҫук япала // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Паша инке те эпӗ ҫеҫ килте.

 — Только тетя Паша дома да я.

Ӑнланма май ҫук япала // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Вӗсем килте пӗри те ҫук, — терӗ Серёжа.

— А их никого дома нет, — сказал Сережа.

Ӑнланма май ҫук япала // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Кам та пулин кӗтмен ҫын килес пулсан, Ларискӑн «килте никам та ҫук» тесе каламалла, ӑна кунта ҫавӑншӑнах лартнӑ.

Лариска была тут посажена с той целью, что если кто зайдет посторонний, то говорить, что никого дома нет.

Ваҫка пиччӗшпе паллашнӑ хыҫҫӑнхи ӗҫсем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Килте Леньӑна амӑшӗн кровачӗ ҫине хучӗҫ, чӗркенисене салатрӗҫ, Серёжа вара ӑна йӑлтах курчӗ.

Дома Леню положили на мамину кровать, развернули, и Сережа увидел его целиком.

Пӗлӗт ҫинчи тата ҫӗр ҫинчи явленисем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Нумай пулмасть ашшӗне амӑшӗ туя кайнӑччӗ, Лида килте ларчӗ, ларчӗ те йӗчӗ.

Недавно отец и мать ходили на свадьбу, а Лида сидела дома и плакала.

Пӗлӗт ҫинчи тата ҫӗр ҫинчи явленисем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Икӗ кун хушши ӗнтӗ ӑна кайса курасси ҫинчен калаҫрӗҫ, виҫҫӗмӗш кунне, килте Серёжӑпа Паша инке кӑна чухне, Наҫтук асанне килчӗ.

Два дня все говорили, что надо бы съездить проведать, а на третий день, когда дома были только Сережа да тетя Паша, пришла бабушка Настя.

Мӑн асламӑшне пытарни // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Килте вӗренме ӑна уйрӑм кӗтес уйӑрса парӑр, тесе калаҫҫӗ.

— Устройте ему, говорят, для занятий уголок.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Женькӑна вӑл ҫилленет: «Нумай ҫиет, анчах килте нимӗн те ӗҫлемест» тесе вӑрҫать.

На Женьку тетка сердится, что он много ест и ничего не делает в доме.

Женька // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Пӗррехинче вӑл терраса ҫинче Серёжа амӑшӗпе ларатчӗ (Коростелев килте мар).

Однажды, сидя на террасе с мамой, — Коростелева не было.

Коростелевпа ытти ҫынсем хушшинче мӗнле уйрӑмлӑх пур // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Тен, Денис таврӑнӗ те — вӑл та пулин чӗрӗ юлтӑрччӗ! — килте Роман ҫинчен каласа парӗ.

Придет, может быть, Денис — хоть бы он остался жив — и расскажет дома про Романа.

XXVI // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Килте манӑн арӑм пур, икӗ ача, ватӑ атте!

У меня дома жена и двое детей и отец-старик!

X // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Килте пирӗн кашнийӗнех арӑм е ачасем, е анне, е… ҫураҫнӑ хӗр пур.

У каждого из нас есть дома жена, или дети, или мать, или невеста.

VIII // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Килте те кӗтмеҫҫӗ-и?

— А дома?

V // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Капла хуть хывӑнса ҫапа-ҫарамасланнӑ е тата килте тӳшек ҫинче выртнӑ пекех туйӑнать мана.

А расстегнувшись, я словно раздеваюсь догола и лежу дома на подушках.

II // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Ҫичӗ ҫула ҫитеймен Айсулуу, виҫҫӗрен иртнӗ Аяна, ҫулталӑкран ҫеҫ иртнӗ Аделе килте, амӑшӗ ҫумӗнче.

Айсулуу, которой еще не исполнилось семь лет, трехлетняя Аяна, годовалая Аделе дома, рядом с матерью.

Хамӑра Кӑркӑстанри пекех лайӑх туятпӑр // Эльвира КУЗЬМИНА. «Пурнӑҫ ҫулӗпе», 2021.04.16

Страницăсем:

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех