Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Званцев (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
— Эс — ҫын пуҫне ҫиекен!.. — макӑрса кӑшкӑрнӑ Званцев.

— Ты — убийца!.. — рыдая, вскричал Званцев.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Мӗ-ӗн? — ун еннелле ҫаврӑнса пӑхнӑ Званцев.

— Что-о? — обернулся Званцев к нему.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— У-ухмах! — мужик хыҫҫӑн аллине хӑлаҫлантарса пырса, кӑшкӑрнӑ Званцев.

— Ду-урак, — шагая за ним и взмахивая рукой, кричал Званцев.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фома, ҫаврӑнса пӑхнӑ та, Званцев мужике тӗртсе янине курах кайнӑ.

Фома увидел, что Званцев толкнул мужика.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— В-выльӑх! — ҫухӑравлӑн кӑшкӑрнӑ Званцев.

— С-скотина! — визгливо крикнул Званцев.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Васса Званцев мӑйне шарфпа пиеленӗ.

Васса укутывала шею Званцева шарфом.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Васса! — кӑшкӑрнӑ Званцев.

— Васса! — кричал Званцев.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Шуйттан кӑна пӗлет! — сасартӑк ура ҫине сиксе тӑрса, шӑртланса кайса, кӗҫ-вӗҫ куҫҫульне сирпӗтес пек кӑшкӑрса каланӑ Званцев.

— Чёрт знает что! — раздраженно и почти со слезами закричал вдруг Званцев, вскакивая из-за стола.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Кун пек тӑрлавсӑр ҫӳревре нихҫан та пулманччӗ, — ӳпкелешсе каланӑ Званцев хӑйӗн кӳршине.

— Никогда я не участвовал в такой нелепой прогулке, — жалобно говорил Званцев соседу.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Фи, епле ҫыпӑҫуллӑ! — ҫуйӑхса илнӗ Званцев.

— Фи, как остроумно! — воскликнул Званцев.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ҫук, шывӗ сивӗ… — ответленӗ Званцев, Саша куҫӗсенчен ҫӳҫенчӗклӗн пӑрӑнса.

— Нет, холодна вода… — ответил Званцев, ежась под взглядом Саши.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Епле аван! — йӳҫӗхсе илнӗ Званцев, питне пӗркелентерсе.

— Как это весело! — воскликнул Званцев, сморщив лицо.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Званцев тата бакенбардӑллӑ улпут уншӑн йӗрӗнчӗклӗ пулнӑ.

Званцев же и барин с бакенбардми были противны ему…

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Бакенбардӑллӑ господинпа Званцев эрех ӗҫсе ларнӑ, вӗсем, пӗр-пӗрин енне тайӑлса, темӗн ҫинчен пӑшӑлтатнӑ.

Господин в бакенбардах и Званцев пили вино и тихо шептались о чем-то, наклонясь друг к другу.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫамрӑк Званцев пенснепе ҫӳренӗ, хӑй вӑл ырхан та шурчас пулнӑ, ура ҫинче тӑнӑ чух унӑн ура хырӑмӗсем ҫӳҫене-ҫӳҫене илнӗ, — калӑн, вӗсем ҫак ырхан ӳт-пӗве, капюшонлӑ вӑрӑм ӗретне пальто тӑхӑннӑскере, тата жокей картусӗ лартса янӑ пӗчӗкҫеҫҫӗ кулӑшла пуҫа ҫӗклесе тӑма йӗрӗннӗ, тейӗн.

Молодой Званцев носил пенсне, был худ, бледен, и когда он стоял, то икры ног его вздрагивали, точно им противно было поддерживать хилое тело, одетое в длинное клетчатое пальто с капюшоном, и смешную маленькую головку в жокейском картузе.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унпа пӗр компанинче Званцев ывӑлӗ, Ухтищев, тӑватӑ дама тата бакенбардӑллӑ, хӗрлӗ сӑмсаллӑ, кукша пуҫлӑ темӗнле улпут пулнӑ…

В компании сына Званцева, Ухтищева, какого-то солидного барина в бакенбардах, с лысой головой и красным носом, и четырех дам…

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Клубра пулса иртнӗ сцена хыҫҫӑн виҫҫӗмӗш кунне Фома хуларан ҫичӗ ҫухрӑма, Званцев хуҫан вӑрман пристанне, пырса лекнӗ.

На третий день после сцены в клубе Фома очутился в семи верстах от города, на лесной пристани купца Званцева.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:
  • 1

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех