Чӑваш чӗлхи корпусӗ

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Ярилӑна (тĕпĕ: ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ҫав уйра ҫимӗк чухне хулари мещенсем пуху тӑватчӗҫ; кукамай мана калатчӗ: вӑл ҫамрӑк чухне халӑх Ярилӑна ӗненнӗ, ӑна парне панӑ, тет, — урапа кускӑҫӗ илсе ӑна смалаланӑ пакляпа чӑрканӑ та ту ҫинчен анаталла кустарса ярса, кӑшкӑрса юрӑсем юрласа, вутлӑ кускӑҫ Ока патне кусса ҫитет-и-ха тесе, астуса пӑхса тӑнӑ, тет.

На этом поле, по семикам, городское мещанство устраивало гулянье; бабушка говорила мне, что в годы её молодости народ ещё веровал Яриле и приносил ему жертву: брали колесо, обвёртывали его смолёной паклей и, пустив под гору, с криками, с песнями, следили — докатится ли огненное колесо до Оки.

VIII. // Феодосия Ишетер. Горький М. Ҫынсем патӗнче: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1941. — 256 с.

Страницăсем:
  • 1

Меню

 

Статистика

...тĕплӗнрех